VLADIMIR BULATOVIĆ VIB
(Sopotsko, 08.03.1931 — Novi Sad, 01.09.1994)
Vladimir Bulatović Vib, srpski satiričar, dramski pisac i novinar, rođen je 08. marta 1931. godine u selu Sopotskom, kod Resena u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija.
Pred Drugi svetski rat porodica se preselila u Kragujevac, rodno mesto majke. Posle velike mature 1949. prelaze u Beograd. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti.
Od 1955. do 1961. godine je bio urednik je "Ježa", a od 1963. jedan od dugogodišnjih urednika u Kući "Politika" piše rubriku "Beleške s predumišljajem" (satirične priče u kojima reaguje na aktuelne događaje), a kasnije i rubriku "Korak nazad" u kojoj objavljuje aforizme. Jedno vreme bio je i glavni urednik "Politikinog zabavnika".
U anketi međunarodnog časopisa za humor, satiru i karikaturu "Nosorog" u Banjaluci za najboljeg satiričara svih vremena.
OBJAVIO JE KNJIGE:
- Budilnik, Nolit 1963;
- Menjačnica ideala, 1965, Kultura;
- Veliko spremanje, 1971, Prosveta;
- Korak nazad, 1978, Nolit;
- Šta je pisac hteo da kaže?, 1981
Poslednjih godina bolest ga je sprečila da piše i objavljuje. Umro je 02. septembra 1994. godine u Beogradu.
Fotografija V. Bulatovića Viba preuzeta iz knjige "Korak nazad"
ODABRANI AFORIZMI:
KAD JE SATIRA SPUŠTENA NA POLA KOPLJA
TO JE ZNAK DA JE SLOBODA UMRLA.
Na svetu bi bilo toplije
kada bi ložili vešala.
Jadna je pravda koja mora da se pravda.
Upustva za lov na grešnike:
namestiš grešku
i čekaš da čovek upadne u nju.
Kome je mnogo slobode, neka pravi
privatni koncentracioni logor.
Medicina meri aparatom pritisak.
Država je otišla dalje:
aparatom može i da ga poveća.
Kod nas je toliko svetinja da čoveku
ostaje samo da se krsti.
— Na kom polju sad radiš?
— pita strašilo strašila.
— Na kulturnom.
Dizanje glave je jedan od načina
da se dželatu pokaže vrat.
Juče dva druga, danas su dva slučaja.
Nije niko protiv slobode uopšte.
Čovek je obično protiv slobode
drugog čoveka.
Višak straha se može iskazati i kao
manjak slobode.
Najgore je za slobodu kad je se plaše
oslobodioci.
Likvidacija je uvek imala više
publike nego rehabilitacija.
TO JE ZNAK DA JE SLOBODA UMRLA.
Na svetu bi bilo toplije
kada bi ložili vešala.
Jadna je pravda koja mora da se pravda.
Upustva za lov na grešnike:
namestiš grešku
i čekaš da čovek upadne u nju.
Kome je mnogo slobode, neka pravi
privatni koncentracioni logor.
Medicina meri aparatom pritisak.
Država je otišla dalje:
aparatom može i da ga poveća.
Kod nas je toliko svetinja da čoveku
ostaje samo da se krsti.
— Na kom polju sad radiš?
— pita strašilo strašila.
— Na kulturnom.
Dizanje glave je jedan od načina
da se dželatu pokaže vrat.
Juče dva druga, danas su dva slučaja.
Nije niko protiv slobode uopšte.
Čovek je obično protiv slobode
drugog čoveka.
Višak straha se može iskazati i kao
manjak slobode.
Najgore je za slobodu kad je se plaše
oslobodioci.
Likvidacija je uvek imala više
publike nego rehabilitacija.
Preuzeto sa linka
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар