УБИ НАС ПРЕЈАКА РЕЧ - ПРОФЕСОРКА ДРАГАНА БОШКОВИЋ О СТВАРАЛАШТВУ НИНУСА НЕСТОРОВИЋА

Текст професорке књижевности Драгане Бошковић о афоризмима Нинуса Несторовића који је прочитан 13.04.2016. на књижевној вечери "ДОН КИХОТ ПОНОВО ЈАШЕ" у Новом Саду (Новосадски клуб, Змај Јовина 3/1)

Драгана Бошковић

Уби нас прејака реч

Водећи ученике кроз хронолошки ток уметничке писане речи, један од основних циљева ми је да као професор књижевности покажем и докажем лепоту читања, али и да нагласим да су највећи писци уједно били и најинтелектуалнији глас свога доба и друштва у ком су живели и стварали. Непобитна чињеница је да су управо уметнички ствараоци били најгласнији у оцени друштвено-историјских дешавања, најхрабрији да гласно изговоре истину кад можда нико није хтео да је чује; дрски да упуте „шамар јавном укусу“, како би то рекао Мајаковски. Најсмелији у својој критичкој оцени су свакако били они писци сатиричне провенијенције.

Нинус Несторовић

Историја књижевности открива дугу традицију почев од Аристофанових комедија, Сатирикона Петронија Арбитра и Апулејевог Златног магараца, преко карневалског Рабле, Еразма Ротердамског, затим Сервантесове пародије оличене у лику Дон Кихота, нашег Змаја, па до виспреног Гогоља, проницљивог Нушића, незаобилазног и луцидног Домановића, до ексцентричног Булатовића и Душка Радовића. Списак свакако није коначан ни потпун, не рачунајући оне који су овој традицији поклонили тек по који непроцењив дарак, попут Шекспира, Бурлеске Растка Петровића, Пута Бранка Радичевића или Стеријиног Романа без романа.

Оно што им је свима заједничко је широка палета стилско-језичких средстава којима брусе своју сатиричну оштрицу, али и језичким обртима креирају прегнантну мисао која распршује своја потенцијална значења када је једном „разбијена“. Фохт каже за афоризам да је посебан тип фигуративног мишљења, дат у форми концентричних кругова, у којима свако значење рађа ново.

Иако се за афоризам најчешће везују одређена стилско-језичка средства (антитеза, инверзија, хијазам, хипербола) од којих је парадокс вероватно најприсутнији, афоризми Нинуса Несторовића своју снагу црпе пре свега у лексици (нпр. лексички односи и језички механизми). Из тог разлога, афоризми овог награђиваног писца су ми послужили да на атрактиван начин приближим својим ђацима значењски капацитет метафоре, метонимије и синегдохе, као и могућности поигравања лексичким односима – синоними, антоними, хомоними и нарочито, полисемија. Несторовићеви афоризми имали су још једну предност у наставном раду, а то је била прилика да се ђаци упознају и са афоризмом као краћим књижевним обликом, с обзиром на то да се они не изучавају засебно у склопу средњошколског програма, иако је на почетку овог излагања демонстрирано како постоји дуга традиција.

Наиме, Несторовић се често поиграва значењским односима, а најчешће по приниципу антонимије: Наша рђа има златан сјај, или Овде је само народ сиромашан. Сви остали су богати. И мој омиљени: Како незванично сазнајемо, ово је званична верзија догађаја... Такође, посебно луцидни ефекат постижу привидни антоними, као на пример: Воља народа може да се види само на изборима, а невоља одмах после њих... где су воља и невоља само у творбеном облику антоними, док у значењском то нису.

Даље, Несторовић вешто постиже афористични ефекат приликом уланчавања синонима: Мој месар у миру и није био неки касапин, али се у рату потпуно доказао! или Све оно што кажу је истина, а нешто од тога је и тачно! Међутим, чини ми се да је најјачи израз када се поиграва са полисемијом, па чак и полисемијом фразелогизама: Продају поштење, почело је да се квари... или Мој телевизор је баш покварен. И даље ради! Затим – И ми коња за трку имамо, али нисмо смели себи да дозволимо да нас у једној тако важној трци представља један обичан коњ! И још један пример: Остаје да се види докле ћемо да жмуримо.

Језички обрт афоризма код Несторовића се често актуелизује у метафори, као и код већине афористичара. На пример: За динаре можеш да купиш све у Србији, сем образа. Њега продајемо само за евре! И можда најлепши: Наше језичко благо се све мање троши. Ту највише штедимо!

Дакле, са аспекта стилско-језичких средстава Нинус Несторовић постиже пуноћу афористичног израза користећи широку палету фигура пренесеног значења, али га и додатно лексички обогаћује поигравањем значењским односима и пролиферацијом језичких механизама. Оно што представља свежину његовог језика је и вешта манипулација фразеологизмима у српском језику која у свести читаоца испрва ствара одређени хоризонт очекивања, да би га на крају не само изневерила него и шокирала: Улепшали су истину. Сад баш позира за новине!

Нинус Несторовић не улепшава истину, штавише, баца рукавицу у лице српском друштву својом бритком мишљу, захватајући и коментаришући скоро све облике друштвеног деловања: осим политике (која се, нажалост, најчешће повезује са савременим афоризмима), на тапету се налазе и естрада, полиција, академици, медији, култура, историја, митизација прошлости, криминал, па и књижевност и сами афористичари. Па онда га и оповргните када каже: Џабе паметном да пише, кад нема будала које ће то да читају! Дакле, читајте!