Politička utakmica u Srbiji u punom jeku. Potpuno slobodno,
demokratsko društvo bavi se, čime drugo, nego predizbornom aktivnošću.
Međutim, mnogo je stranaka i koalicija na srpskom političkom nebu..
Potencijalni glasač ne može da se snađe u tom mnoštvu. Svi nešto nude,
obećavaju, nekoga hvale, druge kude. Doduše, glasač u Srbiji, neki bi
ga nazvali biračem, mada teško je reći ima li šta da se bira, uglavnom
ne sluša niti šta se govori niti šta se obećava. Ne čita ni
predizborne slogane političkih konkurenata. I tu nastaje problem. Jer
upravo ta obećanja, izjave političara, i pogotovu izborni slogani služe
istoriji. Istoriji apsurda, to jest, gluposti, ali ovako ili onako,
svi smo mi deo te istorije!
- "Srbija se saginjati neće", tvrdio je SPS davne 1990. godine. U
ono vreme SPO, tada najveća opoziciona stranka imala je krilaticu: -
Snaga, pobeda, obnova!" Ispalo je da smo polako ali sigurno morali da
se saginjamo. I to traje do današnjih dana, s tim da i u tom saginjanju
ostvarujemo neviđeni napredak. Ako se saginjamo, onda od snage, pobede
i obnove ima taman onoliko koliko i od stranke koja je sve to
propagirala!
Dve godine docnije čulo se: - "Gde su srpske zemlje, tu su srpski
radikali!" Srpske zemlje se smanjile, proporcionalno smanjuju se i
radikali. Ili je počelo obrnuto? Svejedno, niti je mnogo ostalo od
Srbije niti od radikala!
- "Pošteno", takođe upečatljiv slogan, koji svakako zaslužuje visoko
mesto u napred pomenutoj istoriji. Zbog poštenja onih koji su baš taj
slogan velikodušno isticali. "Jul je cool!" "Kevo, ja ću levo",
nipošto ne treba izostaviti. "Što jes', jes', najbolji je SPS", biser
ravan onom "Tako treba" u vreme najveće inflacije ikad zabeležene i
životu s pet nemačkih maraka mesečno!
"Radikalno bolje", "Idemo dalje", - SPS, "Srbija na 1.mesto", - G17
plus, sve do današnje "Srbija pobeđuje".Koga pobeđuje, ne znamo. Kako
pobeđuje, vidimo i tek će se videti! Ali da ide dobro, takođe je
vidljivo. "Penzioneri u Srbiji nikada nisu imali veće penzije nego što
su danas! Beskrajno smo zahvalni Nemačkoj!" Zašto? Za sve što su nam
učinili i još uvek čine! Može biti. Uvek može biti i gore. Ako su nas
više puta okupirali, bombardovali, državu rasturili, moglo je, valjda,
i gore po nas da bude. Stoga smo beskrajno zahvalni. "Sramota me je
koliko nam dobro ide." Zbilja me je sramota. Nisam siguran da se
količina srama za mesec dana neće još uvećati. I da zažalim što živim
u zemlji Srbiji!
Miodrag Tasić
0 коментара:
Постави коментар