– Slušaj,
ćale, ja bi’ da skoknem malo do Evrope.
– Koji ćeš
očin tamo, ni njoj ne padaju pečene ševe s neba!?
– Nije
važno, ali bar se tamo svi ševe, bez stida i srama.
– Vidi,
vidi, kurajbera! Ali, tamo se i puno radi, sine moj.
–
Pa, čuo sam da se radi od jutra do sutra. Samo, kažu mi i da se dobro plaća, naročito za noćni rad.
– A to bi
ti! Ma, sine, to su priče za malu decu!
–
Neka su, ćale, ja ću gledati samo onu stariju ženskadiju. A videću i belog
sveta.
– Kamol’
sreće da sam i ja na vreme pobeg’o u taj beli svet!
– A što,
ćale?
–
Ne bih dosad sede kose pleo sa tom tvojom materom. Isisa me kao
bogomoljka. Već sam pobeleo kao kreč balkanski. Ne da mi nigde da mrdnem.
– Šta ćeš,
ćale, niko nije savršen.
–
Šta kažeš, mangupe besposleni!? Marš napolje! U tu crnu Evropu!
0 коментара:
Постави коментар