IZBOR
AFORIZAMA:
Dođeš li u
fazu da ti je sve svejedno,
nisi digao
ruke od drugih, već od sebe.
*
Decu bi
lakše izveli na pravi put,
da sami ne
"hvatamo" krivine.
*
Dopustivo
je da čoveku zaboraviš ime,
ali ne i
dobro delo kojim te je zadužio.
*
Najteže je
biti svoj
ako ti
pamet svako svojata.
*
Uvek je
bilo slepih vođa,
ali ove
novije nemaju ni sluha.
*
Istorija
nam se ponavlja
jer su je
naše vođe, umesto da uče, – prepisivali.
*
Nije teško
nacrtati nove mape sveta –
teško je odrediti granice besmisla.
Aforizme odabrao: DIB
OD POETIKE DO AFORIZMA
Postoji ono duhovno nebo do kojeg svi, imalo
umni, žele da se vinu. Nekada nas tamo ponesu krila mašte, ponekad tuđa pisana reč
u kojoj se prepoznamo, ali je jedino pravo ono koje vlastitim stvaralaštvom
podignemo. Uspemo li da mu odredimo meru, da ima visinu koja nas ne plaši,
osetićemo se kao da smo se popeli na najviši vrh, do tada neistražen.
Kada te ka njemu vodi poetika, svesno zatvororiš
oči za sve što je prozaično i prepustiš se samo čistoj emociji. Ako si još
zaljubljen, neće ti manjkati inspiracija, pa ćeš stvoriti, možda, i svoj mali
intimni dnevnik. Postoji i ono drugo nebo koje se pred tobom stvori kada u
pravom smislu otvoriš oči. To više nije svet iluzije, lepršav po meri
romantika. Ima u njemu mesta i za emocije, ali ih sada filtriraš, doziraš po
meri razuma. Kada napraviš balans ta dva neba – onog koje postavi tvoj
emotivni svet i onog drugog koji te uvek, kao teg, vuče da se prizemljiš,
napravio si, kao čovek od pera, okvire vlastitog literarnog istraživanja. Kažem
okvire jer se svaki novonastali "rukopis" bori da napravi novu,
neviđenu, formu i odredi sebi, tebi kao autoru, neko pristojno mesto na književnoj
pozornici.
Krenula sam u svom opusu od poezije jer je
emotivni deo bića u tom trenutku odneo prevagu. Na polovini puta razum se
pobunio i postavio mi nove trase. Pokazao mi je da poezija ne može da ostane po
strani za životne sadržaje možda i važnije od onih koji su tvoja intima. Tako
je nastao ciklus pesama kojih se ni danas, kada imam mnogo knjiga iza sebe, ne
stidim.
Ugao kojim trenutno sagledavam vredno u
sveukupnom stvaralaštvu dosta se promenio. Da li zato što sam preko ozbiljnijih
tema svojih dela i sama "odrasla", a time postala kritičnija i prema
drugima i prema sebi, ili se vreme promenilo, pa servira i meni kao autoru
mnogo ozbiljnije zadatke - ne znam. Svoje interesovanje okrenula sam ka kraćim
formama, pre svega meditacijama. Nešto od meditacija, aktuelnošću i mnogo
sažetijim iskazom poprimilo je formu aforizma. Aforizam je zarazna forma.
Natera te da uđeš u srž poruke, da budeš uvek nov, aktuelan, duhovit, misaon.
Prva knjiga aforizama –
"Talasanje po suvom" bila je neka vrsta eksperimenta u ovom žanru.
Teme su se spontano nametale, dovodile me u dilemu – da li je to neko već
kazao, na taj način? Sa aforizmom je uvek tako. Neko drugi pisao je na tu, ili
sličnu temu. Znaš da ga nisi citirao, verovatno nikada ni pročitao nešto
slično, ali te ipak muči pitanje autentičnosti vlastite misli. Bila sam sigurna
da mi se, sa sledećom knjigom, "priča" neće ponoviti, ali se kod
pisanja aforizama nikada od te "more" ne može pobeći.
Nova knjiga aforizama otvara vam se za čitanje.
Verovatno će vas privući karikature, razgledaćete dizajn i po običaju tražiti
ono što niste čuli i što vas može nasmejati. Ako aforizam ne nasmeje onog koji
ga čita, jer se u njemu nije pronašao, ne znači da nije vredan pažnje. Moji
aforizmi vas neće uvek nasmejati. Resko, oporo, retko izaziva smeh. Tu su da
vas trgnu, da se zapitate grešite li u odnosu na vlastiti život, mirite li se,
ili se morate usprotiviti. Često su to pozivi da se menjate.
Kao i u prethodnoj knjizi aforizama, odlučila sam
se za cikluse. Biće u njima tema iz kulture, duhovnosti uopšte, više medutacja
na različite teme, pričanje o muško ženskim odnosima, zadiranje u političke
vode, bavljenje socijalnim pitanjima – temama koje su za sve
pomalo bolne, a jedan broj dotiče se i bliže i dalje istorije.
Udarni aforizmi su oslikani, u pokušaju da se i
karikaturom skrene pažnju na poruku koje nose. Ako vas slikom i porukom
podstaknem da na neke stvari gledate i
iz drugog ugla, svoju "misiju" sam obavila. Da bi se bavili, uspešno,
ovom pisanom formom, morate smoći hrabrosti da zapišete, javno, sve ono o čemu
imate drugačiji sud i da ostanete dosledni sebi.
Da li sam u tome uspela ostavljam vama da
prosudite.
Autor
0 коментара:
Постави коментар