Kad
smo imali zajednički klozet, manje smo srali!
Dobro
je što narod nije na vlasti! Inače, ko bi psovao vlast?!
10%
naroda jede kao stoka. Ostali 90% su normalni ljudi!
Biografije
naših ministara neće biti pisane slovima. Več brojkama.
Ovde
je sve usporeno. Samo mladi beže ubrzano.
Pas
laje da bi dobio kost. Čovek prestaje da laje kad dobije kost.
Izgleda
da je naša pravda potomak puža ili kornjače?! Mnogo je spora.
Naš
kolovođa ne zna sva narodna kola, ali zna sve političke igre!
Popovi
gube bitku sa političarima. Politika je postala veća religija.
Naši
građani su oslobođeni polaganje testa izdržljivosti za prijem u Legiju
stranaca. Dovoljno je samo upisati državu življenja.
Naš
liftboj je ostao bez posla. Mi smo non-stop dole.
Poštanske
marke se ili ližu ili se pljuju. U zavisnosti od toga ko je na poštanskoj
marki.
Sve
više spavača u skupštini. Samo da bi dokazali da nisu neprijatelji, jer
neprijatelj nikada ne spava.
Pozitivne
rezultate naše politike moraju se videti na svakom koraku. Mi ih ne vidimo jer
tapkamo u mestu.
Naša
politika nije kurva! Kurve se ne interesuju za tendere.
Ne
možemo uvesti veronauku u škole. Bogovi se menjaju svake četvrte godine.
Još
nismo videli da se radnik obesio zbog male plate. Nedostaju mu pare za konopac.
Isplati
se kopanje po masovnim grobnicama. Naročito ako ste pas.
Jednog
dana vodićemo normalan život. Kada nas budu vodili normalni.
Na
svakom zidu trebalo bi da visi slika predsednika. Čovek je zaslužio da visi.
Tito
je uvek imao pse oko sebe. Za razliku od današnjih, njegovi nisu imali mobilne
telefone.
Teško
se postaje serijski ubica. Mora se uzastopno pobediti nekoliko puta na
izborima.
Nema
ništa maštovitije od praznog groba. Možete zamišljati do mile volje s kime da
ga popunite.
Konj
zna da bude i opasan po okolinu. Evo, ovaj naš nas je matirao.
Pre
izbora kontejneri biće napunjeni do vrha. Mora se, jer gladni nam biraju
državni vrh.
Pošto
nemamo ratova, ratne zlikovce moramo zameniti političkim.
Lako
je nepismenima da drže govore. Pismeni im prepričavaju.
Oni
koji su krali juče, moraju da kradu i danas. Ne živi se od stare slave.
Tek
kad smo stigli na cilj videli smo da su svi bolji od nas.
Članovi
našeg pregovaračkog tima poklonili su se do zemlje. To je minimum do kojeg su
mogli da idu.
Umalo
da dobijem glavnu premiju. Ali, odbili su mi molbu za azil.
Pošto
jedna lasta ne čini proleće, nama su u pomoć stigle vrane.
Vasil
TOLEVSKI
0 коментара:
Постави коментар