ПАСТИР
Сви који су чули причу
о овцама и пастиру,
што живеше лепо, сложно,
у љубави и у миру
истог трена помислише
да је ово бајка нека,
да на свету нема таквог
чобанина ни човека.
Што само на стадо
мисли,
оно му је најважније,
он за себе и не мари,
нити једе, нити пије.
Ако треба и не спава,
набујалу реку гази,
из сметова овце вади,
у наручју носи, мази.
А
чува их и од звери
што вребају из шумице,
подмукла су то створења,
а наивне те овчице.
Тако кротке, лаковерне
ипак једно добро знају -
да само са тим пастиром
срећу могу да имају.
Јер с
њим иду на пашњаке
где је трава најбујнија,
оне пасу, он им свира
и вимена све пунија.
Сви су срећни, сем понеког
овна што се узјогуни,
хоће нешто да промени,
па овчице он побуни.
Али пастир чак и тада
реагује врло вично,
па све опет буде лепо,
бајковито, идилично.
Весна Михајловић
0 коментара:
Постави коментар