Циљ оправдава средство
Штета што је горња мисао приписана
италијанском филозофу Макијавелију. Јер, да Николо Макијавели није изрекао ову
високоумну мудрост, можда би данас неко од балканских лидера дошао до таквог
епохалног закључка, и самим тим ушао у историју. А не да као сада буду упамћени
једино по глупости, идиотизму и лоповлуку!
Елем, поменуте
балканске аутократе, демократски изабрани лидери и народни усрећитељи, све
одједном и скупа, све и да нису чули за цитираног Макијавелија, понашају се по
његовој максими. Циљ је по сваку цену остати на власти. Ту се, збиља, не бирају
средства. Претње, уцене, куповина гласача путем обећаних привилегија, будућим
запослењем, давањем новца, зејтина и брашна унапред, непримереном пропагандом и
лажима преко телевизијских канала, штампе и радија. Потом штампање летака у неограниченим
количинама, плаката и такозваних билборда, где вас слика месије гледа из свих
перспектива и углова; са свих зграда, саобраћајних знакова, трансформатора, све
до контејнера. Где им је ваљда и место!
Међутим, понекада
не изостају ни перфидније методе. Почев од плаћених лобиста и анкетара бројних
агенција за истраживање јавног мњења. Које раде по формули – колико пара,
толико музике. То јест, колико си одрешио кесу, толико те народ воли и
подржава. По мишљењу агенција, разуме се!. Ту су, затим, вечити и опробани
стручњаци, вечити аналитичари. Мудросери који само пред изборе изроне из својих
забити и јазбина. И које нико не пита за резултате свог рада у блиставој
каријери. Па, ако све ово не помогне, ту су изборне комисије. Надоместиће већ
потребан број гласова преко мртвих душа, уписаних у бирачке спискове,
пресипањем не из шупљег у празно већ пресипањем гласова опозиције у џак владајуће
коалиције и сличним префињеним методама. Није наодмет пре гласања издејствовати
какав бедни атентат или макар припрему атентата на омиљеног народног вођу! Бар
док избори прођу. После све то покрије снегови и шаш!
Ипак, народ је
чудан. Једном буде преварен. Потом, други пут, па трећи... И људи почињу да се
трезне од обећања и заноса. Установи се да је цар го, у овом случају бараба.
Шта онда? Многи окрену ћурак, мислим заокруже некога против воље вечитих
властодржаца. И деси се што бити не може. До тада владајућа коалиција,
састављена с коца и конопца, од патриота и издајника, антифашиста и
колаборациониста, левичара и сурових
капиталиста, НАТО лобиста и проруских снага, републиканаца и задртих монархиста,
по принциоу све мој до мојега, испадне да нема довољну већину. Снаге су негде
пола-пола. Е, види белаја. Сам не можеш на власт, а нећеш ни са омраженим
противником. Рекло би се - квадратура круга!
Наизглед, само. Има
решења. И не треба бити Архимед да би узвикнуо Еурека. Релативно лако је
пронаћи излаз из пат позиције. Ту су гласови националних мањина. Ако ни то не
достигне, нађе се и каква минорна прозападна странка, која ће интересе
властитог народа подредити вољеном Западу. Нарочито ако Запад добро подмаже
демократску свест тих странака. Тако да ће гласови, односно посланици
арнаутских партија усрећити Македонију, Црну Гору, а исламски бојовници
Зукорлић и Угљанин Србију. Важно је да се македонске партије не уједине у
Македонији, у Црној Гори сви други могу сем Срба, а у самој Србији све може
скупа и на гомилу осим поменутих Срба.
Балканским квази
државама, поменутим и онима непоменутим, које се ни по чему не разликују од
првих, непријатељ не треба. Довољно је бацити им коску у облику избора и
парламентарног живота. Поклаће се сами. Част изузецима. Албанцима, на пример.
Они су свуда поцепани, супротстављени и испуњени мржњом једних против других,
али када су други народи у питању, онда су сви Албанци јединствени. Свеједно да
ли су Албанци у већини или мањини према другим народима, с којима живе у
заједничкој држави!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар