ИГОР БРАЦА
ДАМЊАНОВИЋ ДИБ
ЗАБОРАВИ
Шта, је, пријатељу, нешто
се дуриш? Ма, немој то радити. Шта, још се сећаш, а толико је година прошло.
Мораћемо да видимо да тај датум избацимо из календара, када нисмо успели из
твоје главе. Ма, опусти се. Па шта ако немаш руку и ногу. То је била колетарна
штета. Ми нисмо тукли тебе зато што те мрзимо, него напротив, да истерамо зло
из тебе. И успели смо. Видиш како си добар свих ови дана, а само на овај датум
се нешто љутиш. Заборави. Па шта ако смо ти децу и жену убили. Нема везе. Још
ти можеш наћи некога. Стар си за жену и децу, али можеш наћи дечка. Ајде, ајде,
шта ме тако гледаш. Па не живиш и даље у прошлом веку. Ниси више затуцан
толико. Па шта што смо ти срушили фабрику, и онако је била стара и у њој је
владала она крута идеологија, где се радници нешто питају. Ајде молим те. Не
треба ти више то. Шта има неко да те пита, да ти лупаш главу и размишљаш о
правима радника. Узми посао у своје руке. Заврши неки приватни факултет, оснуј
бизнис, буди менаџер. Па, добро, стар си. Онда види да нађеш нешто. Донели смо
вам донације, па се гради, иди носи малтер, немој ту седети и чекати да ти
падне с неба, хахаха. Разумеш фору? Ех, ви Срби, немате смисла за хумор.
Морамо се помирити. То је
била виша сила, хахаха. Опет не разумеш фору. Ајде, ајде, шта си се стис'о.
Други ме дочекују хлебом и сољу, а ти ни хлеба немаш. И боље је тако, а неко
раније да стојиш у редовима за хлеб и млеко. Па то је губљење времена, човече.
Иди у ресторан брзе хране или ћемо ти поклонити ГМО семе, па засеј.
Седи ту, видиш да је боље
што немаш ногу, сада би лутао по граду, звиждао нама, еј, нама који смо ти
толико добринели да ти буде боље. Ц,ц,ц, какав сте ви то народ. Истина,
поправљате се, али изгледа да је требало више да вас бијемо. Ма, шалим се. Нико
вас више не сме да бије. Ми ћемо вас чувати. Морате се нама придружити. Па шта,
човече што смо те тукли, па и неко дете је морало да страда, а и зграде да се
поруше. То је нормално, шта је теби. Модернизуј се, мисли као ми.
Не вреди, видим и даље
ћутиш. Тако и треба. Укључи ТВ, почиње ријалити, опусти се, човече, много
размишљаш, то не ваља. Пусти да ми мислимо за тебе. Не о теби, то мораш сам, па
зато си се борио, за слободу. Ето ти је сад. И ето ти фејсбук, па ако баш мораш
нешто да причаш, онда то тамо куцкај. Све се то једнога дана може употребити
против тебе. Само немој излазити на улицу, ометаш овај народ својим глупим
причама. Шта је то 78 дана у подруму, када оволико дана живиш у слободи. Ма,
ништа. Веруј ми. Зато, заборави што пре!
0 коментара:
Постави коментар