ĐURA
ŠEFER SREMAC: DAN ŽENA
•
Kad će već jednom Dan žena!? Da se sa društvom napijem k ̓ o čovek.
•
Kad imam para, častim čitav buket žena za njihov praznik. Kad sam dekintiran –
obradujem samo svoju.
•
Opominje me žena: – Hoćeš li me ove godine darovati bar sa dva kukureka,
mužiću-pužiću!? – Okani me se, ženo, još se nije ni diglo – proleće!
•
Žena i ja obožavamo cveće. Jedino, ona više ceni kuranfil, a ja ljubi/š/čicu.
• Adam oslepeo od Evinih jabuka. Do danas nije
progledao.
•Gde
mi behu oči kad sam se ženio!? Onaj ludak optičar dade mi pogrešnu dioptriju!
•
Nagradio sam ženu letovanjem. Divno je pocrnela – na čuvanju bostana.
•
Žena mi pati od kompleksa masivne vrednosti. Već triput povećava silikone.
•
Žena mi štedljiva. Manje daje na garderobu nego na drogu.
•
Žena mi ranoranilac. Meni ostavi sisanče, a nudi mleko komšiji.
•
Dabogda ti se komšija u ženu ulogovao!
•
Baš smo mi muškarčine cicije. Od tolikih dana u godini, jedva se setimo tog
jednog jedinog – praznika žena. Naravno, ako zasluže.
•
Ivo Andrić je odjezdio u zagrljaj književne večnosti. Tamo negde je i njegova
ljubav – „Jelena , žena koje nema“.
0 коментара:
Постави коментар