Нема потребе да наша фудбалска репрезентација
игра у иностранству.
Поразе може да доживљава и код куће.
Не гледају у небо док певају химну „Боже правде“. Знају грађани да правда не пада с неба.
Србију су напали из ваздуха. Спортисти Србије и НАТО земаља су своје борбе
спустили на земљу.
Човек лако почини личну грешку. У контакту с људима.
Србија је привилегована. И реванш утакмице с Косовом ће играти на свом терену.
Успешни смо у колективним спортовима. Захваљујући појединцима.
Неки политичари не остављају на цедилу трофејне клубове. Са њима деле терет спортске славе.
Спорт зближава људе. Гледаоце на трибинама само кавези деле.
 |
| Карикатура Саве Бабића |
Репрезентативац је играо повређен. Болело га је уво.
Фудбалер је био успешан. Имао је ђон, лакат, уклизавање и наклон хулиганима.
Своје поразе спортисти анализирају хладне главе. Под тушем.
После химне спортисти се разиграју. У ставу мирно.
У политичкој трци се праве морални преступи. Тако брже стижу до свог узвишеног циља.
Други су поносни су на своје Мртво море. Ми се не хвалишемо ни својим живим блатом.
Србија се није квалификовала за Светско првенство у фудбалу. Мораће да сачека четири године до следеће елиминације.
Тајкун ће и даље управљати спортским клубом. Колико му то затворске обавезе буду дозволиле.
Мирослав Средановић
0 коментара:
Постави коментар