Само тетка
Србију спасава!
Србија је променија Химну „Хеј,
Словени“ због неадекватности стихова: „Ми стојимо постојано...“ и увела, то
јест, вратила некдашњу „Боже правде!“ Исправно. На земаљску, мислим на људску правду,
не треба се превише ослањати. Нама, изгледа, једино још Бог може помоћи. Ако
заслужујемо?
Но, вратимо се ми
нечему другоме. Ако смо променили химну, можемо и грб. Односно макар она четири
С на грбу. Само слога Србина спасава, не вреди. Када су Срби бар једном били
сложни? Предлажем уместо тога „Само тетка Србина спасава!“ Зашто тетка? Зато
што тетка живи у иностранству, овде у
Канади. И зато што је богата и тако богата позајми рођаку 205.000 евра.
Рођак је запослен као министар у Влади. Министарске плате су скромне, а не
приличи да државни функционер буде подстанар. И, тако, позајми министар ове
новце, за куповину стана, али морао је 23 пута да лети до Канаде и да преноси
по 9.000 евра у готовини. Више не може, јер би кршио закон. А где један српски
министар да почини нешто против закона?
Ништа спорно. Сви
ми позајмљујемо паре од оних који имају. И ма колико добро било у Србији, сви
новоотворени погони, смањена незапосленост, градња саобраћајница, тунела,
мостова, итд, опет смо последњи по стандарду у Европи. А сви наши грађани, који
су се некако докопали иностранства, боље живе од оних који јш увек таворе у Србији.
И наравно да сви ти гастарбајтери у Немачкој, Швајцарској, Америци, Словачкој,
Румунији, Казахстану, треба не само да позајмљују рођацима и пријатељима у
Србији, већ и да поклањају. Што они и чине. Радо или нерадо, свеједно, тек
стижу еври, франци, гулдени, круне... И ту је управо највећа снага Србије. Што
је више младих, стручних и способних људи који одлазе из Србије, утолико је
већа шанса да се о њих огребемо. Јер баш ти стручни и способни зарађиваће више
од обичног света, а рекосмо, свако од њих тамо има овде неког брата, кума,
побратима, родитеље, макар пријатеља. И само ће да капље. Ми чак у Србији не
морамо ни да радимо. Други раде за нас!
Е, сада, нашао
се новинар који осапорава министрову тврдњу о позајмљеном новцу из Канаде. Њему
то сумњиво иако је и председник државе лично рекао да министар ништа није украо
откако је на власти. Да сам на министровом месту не бих се баш поносио оваквом
одбраном. Елем, министрова моћна странка изјави за дотичног новинара да је
наркоман и страни плаћеник! А новинар се увредио и хоће да тужи странку. Јесте
да се ради о заштити лика и дела, мало старомодно, међутим шта је срамно ако је
неко наркоман и страни плаћеник? У Европи која нема алтернативу полако али
сигурно легализује се употреба наркотика. Холандија, на пример. Пошто ми
прихватамо све западне вредности, верујем да ћемо ускоро дозволити куповање
опијата у апотекама. Што се тиче страног плаћеника, рекосмо да добар део народа
живи од страних донација. Неки примају пензије зарађене у иностранству,
бројнији, што смо напред поменули, добијају милостињу од рођака и познаника.
Има и оних којима паре стижу за почињене услуге страним пријатељима, али нећемо
о њима! Мада нису ни малоброни, још мање безначајни!
Иначе, људи су
осетљиви на туђе понашање, а да су на њиховом месту, били би и гори. Сада се
као згражавају што неко купује стан од позајмице. Многи не верују у такве
приче. Смета им и расипништво државних службеника. А да су они ти исти државни
службеници, министри, посланици, конзули, секретари..., трошили би и више. У
Србији постоји уврежено мишљење да власт не треба мењати јер су ови на власти
много покрали, па као неће више. А нови кад би дошли, они би тек морали да
краду! Погрешно у потпуности. Прво, власт не краде. Друго, кад би и крали, када
се неко заситио крађе? Онај ко краде, њему јке увек мало. И не може један
министар да живи у скученом простору. Како би могао да се усредсреди на државне
послове ако живи у влажном собичку? Да не причамо о томе ако би морао да путује
градским превозом уместо службеног аутомобила. Да се труцка сатима, па ће после
да купује руске „Мигове“, С 300 и слично. Не би ни могао трамвајем или, не дај
Боже, бициклом на посао! Није ово Шведска или Исланд. Неће ваљда булумента
телохранитеља заједно с министром у трамвај, или као бициклистичка пратња. С
руком на револверу а друга на гувернал бицикла!
На крају, никако
најмање важно. Увек се за обезбеђење високих личности користи назив
телохранитељи. Сматрам да је назив неправилан. Обезбеђење би по мени требало
назвати телобранитељима. Никако телохранитељима. Или можда грешим?
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар