МОЈИ
АФОРИЗМИ ПРЕДСТАВЉАЈУ СПОЈ ЕМОЦИЈЕ, КРЕАТИВНОСТИ И ЛУДИЛА – ИНТЕРВЈУ СА НИНУСОМ НЕСТОРОВИЋЕМ
Какав је живот
у Србији то сви видимо. Не мораш да будеш сатиричар да би то видео!
Разлика је само из ког угла гледаш. Из светлог или из мрачног. Из тупог или из
оштрог!
Шипак: Господине
Несторовићу, пре свега, честитамо Вам на првој награди на овогодишњој
„Чивијади“. Што се награда тиче на тој манифестацији, Ви сада већ имате
позамашан „стаж“, можете ли нам рећи нешто више о наградама са ове познате
шабачке манифестације?
Несторовић: У
нашој земљи, а и у региону, има превише и фестивала и награда. Нажалост, зарад
квантитета, дошло је до девалвације квалитета. Мада, гледајући с друге стране,
колико је жеља и очекивања овдшњих хумориста и сатиричара, награда је још увек мало. Можда невероватно звучи, али
још увек има аутора који нису добили ниједну награду!
На
„Чивијади“ учествујем још од краја деведесетих. Ово ми је пети пут да сам
награђен за афоризме (три прве, једна друга и једна трећа награда). Жири се
мењао. Многи познати писци хумора и сатире били су у њему: Петар Лазић, Бојан
Љубеновић, Зоран Николић Зозон, Раде Ђерговић... Без обзира на то, награде су
редовно стизале на моју адресу.
За
Шабац и „Чивијаду“ вежу ме само лепе успомене. Имаћу о чему да причам
унуцима... Наравно, ако их то буде занимало!
Шипак: Овога
месеца сте освојили и другу награду за афоризме у Лесковцу, на „СЛЕМ фестивалу“
са афоризмом „Овде су само психијатријски случајеви остварене личности. Што
умисле, то и буде.“. Да ли афористичари пишу о ономе што горе наведени
случајеви раде или је афоризам ипак нешто друго?
Несторовић: Свако од нас
пише на свој начин. Многи афористичари реагују на дневне догађаје. Мени се то
ретко дешава. Углавном ми моја душа
диктира то што пишем, а ја лудак то само мало
„изврнем“ и објавим. Зато су ваљда ти моји афоризми и читани и
награђивани, јер представљају спој емоције, креативности и лудила.
Шипак: Недавно
Вам је био рођендан (10.9.), па нам, како искусни у животу, тако и у
сатири, реците какав је живот афористичара у Србији, да ли је као афоризам или
некако
другачији? Какав је, заправо, живот сатиричара у овој држави?
Несторовић: Какав је
живот у Србији то сви видимо. Не мораш
да будеш сатиричар да би то видео! Разлика је само из ког угла гледаш. Из
светлог или из мрачног. Из тупог или из оштрог!
Ја
нисам по занимању (професији) афористичар,
већ царински инспектор. Милан Тодоров је био директор Радио Телевизије
Нови Сад (сада је винар и виноградар), Чотрић је политичар, Симић психијатар...
Наши животи су потпуно различити. Повезује нас само љубав према земљи у којој
живимо и љубав према афоризму и писаној речи! Живимо као и сви остали грађани.
У потпуности делимо судбину свог народа.
Шипак: Ваша
последња књига објављена је под називом „Ћути и пливај“ и издата је непосредно
после великих поплава, који су Вам планови у будућности?
Несторовић: Нова књига још
увек није у плану, мада сам, од момента када је објављена претходна, написао и
објавио више од 1500 афоризама. Чекам погодан тренутак (како финансијски, тако
и друштвени). Чак ни о наслову не размишљам. Он увек негде из дубине књиге сам
исплива на њену површину.
Шипак: А
имају ли сатира и афоризам будућност у Србији? Да ли је садашња продукција
афоризама добра или ће и она за две, најкасније, за три године бити још боља?
Несторовић: Наравно да
имају. Много је нових, младих аутора. Што је још важније, ни „стари“ се не
предају! Конкуренција је заиста велика, а мислим да се и квалитет написаних
афоризама поправио у последњих годину дана.
Младим
ауторима препоручујем да читају дела
„старих мајстора“, али да остану увек своји! Да изграде сопствени стил и да
својим писањем лупе печат времену у којем живимо и стварамо, печат који ће бити
вечан и препознатљив.
НИНУС НЕСТОРОВИЋ (1965)
 |
| Нинус Несторовић на карикатури Горана Ћеличанина |
Биографија
Рођен је 1965. године у Смедеревској Паланци. Живи и ради у Новом Саду. Члан је Друштва књижевника Војводине, где је и председник Секције хумориста и сатиричара. Његови афоризми су превођени на: италијнски, пољски, шпански, енглески, словеначки, бугарски, македонски, руски, чешки, баскијски, мађарски, румунски и немачки језик. Заступљен је у антологијама српског афоризма, које су преведене и објављене у Италији, Баскији, Пољској, Словенији, Румунији и Русији.
Библиографија
Објавио је пет књига афоризама:
• Изгужване мисли
• Сизифе, Србине!
• Нераскидива веза
• Војна тајна
• Ћути и пливај
• приредио Антологију новосадског афоризма Печат времена
Награде
Добитник је више значајних награда:
• ВИБ-ове награде коју додељује лист "Политика"
• Златне кациге на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу
• Две прве, једна друга и једна трећа награда за афоризам на Чивијади у Шапцу
• Награде "Бијели Павле" за најбољег афористичара на 5. црногорском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду
• Награде "Димитрије Фрушић" коју додељује Удружење новинара Војводине
• Златне плакете за афоризам на 14. Медјународном фестивалу афоризма и карикатуре - Струмица 2013.
• Награде "Вук Глигоријевић" на 11. Сатира-фесту (2013)
• Најбоља књига афоризама 2014.
• Награда Наџи Наман 2015.
• Награда за најбољег афористичара у оквиру "Летњег уличног ерског кабареа" у Чајетини, 2016.
Редакција "Шипка"
0 коментара:
Постави коментар