Mala namiguša
Jedna mala
namiguša,
Sve bi
redom da zavede,
Smeška se
kad mudro ćuti,
Evropi kao
mače prede.
S' Amerikom
žmurke igra,
Ima zašto
da je pljuje,
Daleko joj
lepa kuća,
Da ne gleda
je i ne čuje.
S' Rusijom
je priča druga,
Poljupci se
sami nižu,
Čim namigne
namiguša,
Avioni
odmah stižu.
Nije ni
njoj samoj lako,
Svi je
vole, kao cene,
Zna i sama,
biće tako,
Dok hajka
na nju ne krene.
A za hajku
malo treba,
Svaki
momenat je pravi,
Čim glavu
promoli svoju,
Odmah
dobija po glavi.
Šta da
radi, kad je sudba,
Da na
takvom mestu bude,
Tuđe neće,
svoje čuva,
Zato svi bi
da joj sude.
Marina Aristo
Markovic
0 коментара:
Постави коментар