Одлазак диктатора!
Да не буде забуне, мисли се на председника Зимбабвеа, Роберта Мугабеа. Дугогодишњи први човек афричке државе Зимбабве, енглески витез, коме је додуше касније одузета титула витеза добијена својевремено од енглеске краљице, Роберт Мугабе у 94. години живота морао је да поднесе оставку на функцију председника. На том положају био је 30 година. Од 1987. Претходно је био на месту премијера Зимбабвеа; од 1980. - 1987. Оставку је поднео под притиском војске, јавног мњења, страначких колега, а не треба сумњати ни у страну помоћ "демократског" света!
За Мугабеа се тврдило да краде на изборима. Да влада као самодржац. Да у његовој земљи нема слобода, да се гуши опозиција, медији су под контролом, економија је лоша. Много је незапослених, инфлација је својевремено престигла и ону српску у време Слободана Милошевића. Једном речју, држава без перспективе, јадна бедна, где већина становништва живи са седам долара на дан!
Страшно! Да људи живе са 700 динара дневно. Мада, може. Рецимо у Србији многи раде за минималац који отприлике износи око 210 долара месечно. А колико тек пензионера прима мање од 210 долара месечне мировине? И опет некако живе. Како? То само они знају. И то у Србији где је незапосленост једва изнад 10% а у Зимбабвеу, према наводима објективних и непристрасних западних новинара, 90%!
То да је Мугабе диктатор тврди америчка међународна заједница. Свако ко је против Америке и западног света, тај је диктатор, касапин, тиранин и слично. Читај, Мугабе, Садам Хусеин, Лукашенко, Милошевић, Кастро, Путин... Зато је Обама миротворац и добитник Нобелове награде за мир!
Но, вратимо се ми Мугабеу. Какав год да је био, Срби треба да га се сећају с поштовањем. У време највеће хистерије "слободног света" против Србије, Мугабе је био један од малобројних светских лидера који је Србији и Србима пружао несебичну помоћ и подршку. За разлику од садашњих српских пријатеља који су нам бацали бомбе, отимали територије, проглашавали нас геноцидним народом. Отимају нам цркве и манастире, руднике, планине, загадили тло радиоактивним ураном!
Господина Мугабеа треба и разумети. Човек стар, вероватно и болестан. Мора да је мало и излапео. Ако је и рекао нешто што не стоји, ако је и учинио неку погрешну ствар, разумљиво је. Многи светски лидери, далеко млађи од њега, лупетају све и свашта, греше у процени, лажу, упропашћују, па их народ и даље трпи. Шта ће народ? Кад је неко дуго на најважнијој функцији људи поверују да и нема бољег. А кога другога па да бирамо, - пита се неук гласач.
Радује чињеница да Мугабеа нису ухапсили и не пљују по њему. Бар за сада. Надајмо се да ће тако и остати. Народ у Африци уме да цени дело борца за слободу, човека под чијом влашћу је раст друштвеног производа био у неким годинама и 12% годишње. Човека који је успео да повећа писменост становништва, да драстично умањи смртност, да подигне углед својој држави. Био је и председник Афричке уније! Мало ли је! Кад би се тако понашале нове власти свуда у свету. Чак и у Европи нови људи на власти вређају и понижавају претходнике на сваком кораку. А себе величају. Као да од њих све почиње, да су први, да никада боље било није! За годину две видеће се какав ће стандард имати становништво Зимбабвеа под новом влашћу. А ових седам долара дневно по становнику многи у свету могу само да сањају. Рачунам ту и на многе из напредних, брзорастућих економија!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар