Ode Mile lajkovanom
prugom
Jutros Mari javiše da je umro dever Mile. Eto, sad je ona u
Božićima najstarija. Mile je bio najmlađi brat njenog muža Mladena, železničar
u penziji. Kasno se oženio i dobio samo Gordanu. Od milošte su je kao malu
prozvali Gica. Mile je već deset godina
živeo sam, žena mu na prečac umrla, a Gica odavno živi u Beogradu. Otišla da
studira, pa posle godinu dana napustila
fakultet i udala se za Veljka. On radi u nekoj firmi, kao biznismen. Imaju dva
sina, k'o dve jabuke, i kako se priča, mnogo lepo žive.
Mara se oseti dužnom da se sinovici nađe. Treba koljivo
skuvati, upokojenog opremiti, ne znaju to deca danas. Sad je lakše, nema bdenja
u kući, nema obaveznog kukanja po avliji, ali ponešto se mora ispoštovati. Nije
Mile imao stoke, pa da se vodi račun da se šta kožno u sanduk ne stavi, ali ima
porod, ne sme ništa na njemu biti zakopčano niti zavezano. Ni dugme, ni sat,
ništa. Ne valja to . I obavezno nešto vuneno se mora staviti. Po nešto kupiti
da se ranije upokojenima pošalje, takvi su običaji.
U kotaricu spakova flašu ulja, kutiju kocke šećera, jedan
hleb, kutiju keksa i flašu vina. Oko vrata veza crnu maramu i u džep stavi
maramicu pa krenu kući pokojnog devera.
Kad joj otvori vrata Mara jedva Gicu prepoznade. Nekako joj,
oprosti mi Bože usta otekla, a oči porasle. Valjda od plača. Kosa joj obojena
kao cvekla, a na glavi joj šešir sa crnom mrežicom preko očiju.
U hodniku ispred ogledala onaj mlađi sin podiže neke
plastične kutije i ogleda se.
-To Žorž vežba strina, objasni joj sinovica. Mora čovek uvek
da održava formu, vidiš kako je život brz.
Drugi momčić, onaj crnomanjasti, što liči na Božiće, sedi na
fotelji. U ušima mu neki gajtani, vise niz grudi i završavaju se u džepu od
pantalona. Kad Mara vide da priča sam sa sobom prepade se, ali joj Gica reče da
on to uči nemački, jer planira da ide u svet.
-E, kakva vremena, reče Mara. Ne daju deci mira, ni da dedu
ožale.
Na krevetu, gde je Mile uvek sedeo beše njegov zet Veljko.
Ustade da se pozdravi, pa joj reče da sede do njega. Fin neki čovek. Nego izgleda
rano ostao bez kose. Nigde traga da je nekad imao, a koža na glavi sjajna, u
oči udara. Na stočiću ispred njega, otvoren onaj internet.
Mara spusti kotaricu, sede do zeta, uz nju sede sinovica. Taman
htede da koju o pokojniku kaže, kad mu
ugleda sliku na onom ekranu. Jeste Mile, a otkud tu Boga pitaj.
-Vidiš strina, stavila sam tatu na Fejsbuk.
-Ako ćerko, ti znaš... Tebe jednu Mile imao. Nije to pre bilo
pa se ja ne razumem. To je kao ram za sliku, je li?
-Ne, strina, tu ja imam tri hiljade prijatelja, I sad svi oni
žale mog taju..Tužnim glasom objasni Gica, sve preko strine zavirujući u onu
sliku. Onda pipnu neko dugme, pa zaplaka. Muž joj poče tepati i pruži ruku da
je pomazi po glavi. Da im ne smeta Mara se naže napred. Dođoše ona i Mile sa
one slike oči u oči. Malo je prođe jeza. Jeste slika, ali zna da je mrtav.
Bračni par je iza njenih leđa razgovarao uz povremeno ženino šmrcanje.
-Vidiš ljubavi, I društvo sa splava je lajkovalo. Doktor Savić
napisao R.I.P. Pogledaj moja Cica šerovala post…
Mara se malo nakašlja, pa stidljivo upita.
-Gico sine, hoće li svih tri hiljade tih prijatelja doći?
Blago strini, da ti kažem, nije sad post, to si ti nešto pomešala. Može mrsno
da se sprema uz koljivo. A ti što lakjuju na Mila, treba da ih je sramota.
Nemoj ti da plačeš, to je neki bezobrazan svet. Tvoj je tata bio pošten čovek.
Nego da vidimo, šta treba da ti pomognem. Ko ti šta posluje? Jesi li zvala rod
sa majčine strane?
Gica se odmače od muža, pomeri se iza strinih leđa. Mara se
nasloni unazad, odmičući se od Milove slike što joj bi drago. Kad dohvati
leđima naslon kreveta odahnu.
-Ništa ti strina ne brigaj. Za groblje smo naručili ketering.
Posle sahrane idemo u kafanu na ručak. Sve je to tajo zaslužio. Nisam mogla
često da mu dođem i donesem nešto, znaš imamo mnogo obaveza tamo u Beogradu. Sve
će biti na nivou .Kupila sam i nama I deci crne naočare, Veljko će obući frak.
Mi smo strina ugledni ljudi. I te ćemo slike posle staviti ovde, na internet.
Tajo bi sigrno bio ponosan.
Mara je samo gledala, ne bi joj ništa jasno. Okrenu se ka
onom ekranu, Mile gleda pravo u nju. Kao da i njemu nije jasno. Ona se malo
primače ekranu, pogleda u devera pa mu reče:
-Ajde ti Mile polako. Valjda ću I ja skoro... Na ovom se
svetu nešto uzmuljalo, više ne razumemo ni šta naša deca pričaju...
Lela Milosavljević
&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар