МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ - ПОДАНИЧКА ПЕСМА

ПОДАНИЧКА ПЕСМА

Сагни ми се на колена, пријатељу врли,

Поклони се и понизи  –  па на себе пљуни!

Окрени ми леђа своја, пријатељу јадни,

Да те карам до бесвести – да ти црева вадим!

Изплази ми језик гладни, пријтељу бедни,

Да те појим као стоку – да ти душу цедим!

Испружи ми руку чедну, пријатељу чудни,

Да ти продам нову лажу – да ти маглу нудим!

Потури ми главу празну, пријатељу глупи,

Да те шишам до бесвести – да ти јарам купим! 

Милоје Вељовић

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК