Невоља је изгледа, ипак, у томе што смо ми вековима били и под нама.
Хтео бих да вас заборавим, али не могу да вас се сетим.
У нашем лудилу једино смо ми нормални.
Био сам Српче, па Србин, па Србенда! Хоћу да кажем, стари се!
Кренули смо с мртве тачке, ал' нас уби носталгија!
Окренуо нам је леђа и стао на чело колоне.
Овај народ не сме више никога да бије!
Нико не влада краће од победника.
Не бојте се истине. Ње нема!
Највише је сам, не онај кога су сви оставили, већ онај који је све оставио.
Када се уплашим, ја се више ничега не бојим!
Дајте ми само пет минута власти, владаћу доживотно!
Народе, врати се кући! Све ће ти бити опроштено!
Збогом памети! Претурисмо и тебе преко главе!
Боже, опрости нашим непријатељима, па их препусти нама!
Један човек може да победи народ само онда ако је тај народ на његовој страни!
Куда вођо, водиш ове људе? Откуд знам! Иду за мном!
Народ који нема будућност, нема никаквог разлога да за њу брине!
Народ који уме да се овако радује, нема никаквог разлога за смех!
Није лако умрети, али се то од нас очекује.
Викали смо живео онај, живео овај, а сад нису живи ни онај ни овај. Ето какав смо ми народ!
Београд је свет! Свет је против нас!
Победио је разум јер смо се плашили правде.
Ми смо исти народ! То је оно што не ваља!
Од вас ми не треба ништа! Шаљите то одмах, и што више!
Велики смо ми народ! Никад ништа да нас промаши!
Зоран Ранкић
0 коментара:
Постави коментар