ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“
(Саопштење за медије)
Београд, 30. јануар - Жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић на седници одржаној 25. јануара одлучио је да награду Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић“ за 2017. годину додели:
За укупан допринос српској сатири: проф. др Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу.
Павле Ковачевић (1940) је у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар је ушао у сазвешђе великана наше сатире већ првом књигом - „До сарказма и напред“ (1967). У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила.
Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату наше сатире је његово огледање у читавом низу жанрова - афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману. Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче.
За најбољу књигу сатире на српском језику у 2017. години: Милану Р. Симићу за књигу афоризама „Жуљ на жуљ“ (Друштво „Траг“ и часопис „Наш траг“), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије „Филозофија“ („Филип Вишњић) и Јанку Јелићу за књигу поезије „Златни човјек“ (Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори).
Милан Р. Симић (1959) је у књизи „Жуљ на жуљ“, пишући о изборним манипулацијама, недостојности носилаца функција, цензури, самоцензури, доушницима, тајним службама, ислеђивању, ликвидацијама политичких противника, судским процесима и закаснелим рехабилитацијама, довео у склад своју ангажованост и естетику, актуелност и универзалност, директност и алузивност.
Јеремија Лазаревић (1955) књигом „Филозофија“ понудио је читаоцима дело у којем, поред духовности, смирености и мисаоности, демонстрира грађанску смелост и сатирични дух за поезију инспирисану друштвеним збивањима. У његовим стиховима има снаге, оштрине и замаха, као и чежње за узвишеним и недокучивим.
Приче у збирци „Златни човјек“ испричане су занимљиво, лако, неусиљено, животно, непосредно са оригиналним, изворним хумором, препознатљивим за Јанка Јелића (1979). Парадоксалност ситуација у које доспевају ликови, иронија и сарказам који се на то надограђују, стварају здрав и једар хумор.
За најбоље стране сатиричаре - „Екселенција сатире“: Љубомиру Фелдеку из Братиславе, у Словачкој, Михаилу Вешиму из Софије, у Бугарској и Владиславу Влаховићу из Подгорице, у Црној Гори.
Љубомир Фелдек (1936) је словачки песник, прозни и драмски писац, писац за децу, афористичар и преводилац. Био је 1989. године један од оснивача покрета „Јавност против насиља“ и предводник „Баршунасте“ револуције у Чехословачкој. Живи и активно ствара у Братислави.
Михаил Вешим (1960) је главни уредник бугарског часописа за сатиру „Стршел“ који излази у Софији. Написао је хиљаде фељтона, стотине прича и двадесетак књига. Аутор је и већег броја сценарија, емисија за радио, комедија за позориште и хумористичких представа.
Владислав Влаховић (1963) припада врхунским сатиричарима средње генерације. Већ две и по деценија пише изврсне афоризме, епиграме, сатиричне песме и кратке приче. На особен начин спаја актуелну друштвену критику и са сатиром трајне уметничке вредности, изражавајући свој морални ангажман на узоран књижевни начин. Живи у Подгорици.
За теоријски допринос сатири Витомиру Теофиловићу (1943), за књигу „Есеји о афоризмима о романима о песмама“ (Геа).
Књига Витомира Теофиловића „Есеји“ је књижевни подвиг, капитално издање и енциклопедија српске сатире, посебно афористике. Теофиловићев стил је елегантан, јасан, лапидаран и садржајан. Ако је Станислав Јежи Лец вратио афоризму углед својим «Неочешљаним мислима» на литерарном плану, Витомир Теофиловић је то учинио књигом «Есеји» на књижевно-теоријском пољу.
Награда «Радоје Домановић», најзначајније признање Србији за сатирично стваралаштво, добитницима ће бити уручено на свечаности која ће бити одржана 19. фебруара у Удружењу књижевника Србије, у Београду.
ЖИРИ ЗА НАГРАДУ
«РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ»
Председник
Радомир Андрић
0 коментара:
Постави коментар