Плаћање кусуром
После двадедесет година брака закључи господин Он да његова
жена више није лепа. Некако се угојила, поборала, уморила. После свих весеља и
жалости, после богиња, кредита, мајстора, распуста, рођендана, кречења…
Постала некако обична после његових ишијалгија, дечијих
оцена, после свих одрађених смена, скуваних ајвара, повишених температура.
Реши господин Он да још има живота, седе за компјутер и
изабере себи Тамо Неку. То је сигурно и безбедно. Не знају комшије, колеге и
рођаци. А та Нека, лепа. Није она нешто млада, па има он образа! Онако, има
година, али лепа. Смеје се на сликама, дотерана, негована, модерно обучена. А
изгледа и паметна. Онако, таман за њега.
-Па ако нисте срећни заједно, што се не разведете? Чему
лагање и себе и других?
-Таман посла! Па нисам ја из те приче! Ту су деца, имовина. А
није она лоша, и добра је мајка. Него се некако збабила, није тако лепа као ти.
-Лепота је питање укуса. То што видиш није лепота, већ
задовољство. Имам посао, здраву децу, мужа, своју духовну слободу. Код нас нема
мушких и женских послова, помажемо се, подржавамо и разумемо. Имамо и ми лоших
дана, али нам је важнији улог од кусура. Подржи своју жену, помози јој,
изненади. Сети се колико ти је била лепа, а године су прошле и теби једнако као
и њој. Не можемо бити вечно млади. И на крају, замисли да она ради теби иза
леђа, и запитај се да ли је она задовољна.
-Е, слушај ти, тај твој је обичан шоња! Мора се знати ко је
мушко. А пусти ти моју жену, није она докона, да као Тамо Неке зева по интернету
и пирлита се. Задовољна је, него шта је! А шта јој то фали!?
И тако…
Лела Милосављевић
0 коментара:
Постави коментар