Naše rečice su male. Kad nabujaju nigde sela nema.
Na pravom smo putu. Krivine smo izdali u zakup stranim investitorima.
Kosovo je nepostojeća država. I slepci mogu da je vide.
Strepim otkad sam kupio životno osiguranje. Tašta hoće da me ubije.
Ako ne budemo rešavali istorijske probleme, vratićemo se u praistoriju.
Dobiti takvu podršku biračkog tela na izborima, pa to nema blage veze sa mozgom.
Toplu vodu nismo mi izmislili. To što je ne plaćamo naš je izum.
Mali bog pati od poremećaja identiteta. Umišlja da je veliki.
U dijaspori se živi bolje nego u matici. Tamo i trutovi rade.
U začaranom krugu nedostaje samo jedna stvar. Čarobni štapić.
Našao sam posao uz mnogo sreće. Ubacio sam kovertu u džep poslodavca i dobio Bingo.
Oslobodili smo se pritiska velikih sila. Izvršili smo sve ono što su nam rekli.
Danas je teško doći do zdravlja. Ima puno praznih džepova.
Vest da je Putinova Rusija slaba ne pije vodu. Pije viski i burbon.
Beogradska vlast već pola veka voza građane. Gradi Metro pred svake izbore.
Mi smo prekaljen narod. Kalili smo se na turskim TV spunicama.
Neki Srbi sanjaju evropski san, a neki ga žive. To su oni koji su napustili zemlju.
Frula je srpsko tajno oružje. Kad antisluhista zasvira, svi beže.
Zbog nerašćišćenih računa između lovaca, nesrećni slučajevi su hit lovne sezone.
Misli građana su slobodne do određene granice, a posle nisu.
Zoran Doderović
0 коментара:
Постави коментар