Eta Grubješić

ETA GRUBJEŠIĆ: RAZGOVORI SMRTOUGODNI II




                                                Razgovori smrtougodni
                                                           Part II

Резултат слика за smrt

Kartamo se Smrt i ja, drugi puta.
-Ajnc- reče.
-Kakav ajnc, imaš 22, kralj i osmica jednako 22!
-Izvini, pobrkani lončići!
-Tebi, pobrkani lončići? Ma ljudi moji, jel' to moguče? - zezam.
-Kao da ti nemaš takve dane? Čula sam kada kažeš...žute minute...pa ...escajg mi pada sa stola i slične šitove!                    
-Pa dobro, hoćeš pričati? Imaš problema? Ne ide posao?- pitam, a sve mislim na Breda.
-Čula sam te! Bred, pa Bred...Smrt je Smrt bio Bred nebio Bred! I odakle Bred žensko ? Šta cmoljiš? Ja bih trebala vrištati!                                      
-Pričaj, draga prijateljice-primirim se, vidim, vrag odnio šalu, pa možda će i mene.
-Znaš da sam samostalna privrednica, ali tu i tamo omakne mi se neki prekršaj. I onda , ja tebi, ti meni, radi ti netko uslugu, pa ti njemu i tako to. Sve lijepo klapalo, kad neki balavander izbaci parolu kako je u raju dobro, ali u paklu je bolja žurka. Pročulo se to , pokupovale se dionice na brzinu...
-I šta, Pakao sad ima više vlasnika? Kakve veze to ima sa tobom?
-Kako nema? Sad sve duše hoće na žurku, bile za tamo ili ne, a ja moram ishoditi dozvole...
-Rutinerstvo-smirujem je.
-Nekad bilo! Sad dođem u konzorcij i tražim vlasnika, a tamo sjede trojica i pričaju:
" Ja sam vlasnik paklene kuhinje!" - kaže osoba A.
"Ja sam vlasnik paklene kuhinje!" - kaže osoba B.
"Ja sam vlasnik paklene kuhinje" - kaže osoba C.
Skupim se ko siroče , vani dvije kolone čekaju. Dok dobijem pravog vlasnika, jedna će se vratiti odakle je došla i revanširati se poslanicima tj. onima koji su ih tamo poslali, gubici se samo gomilaju.. A onda mi osobe A, B i C uglas kažu da ne brinem, jer oni pripremaju sve za Petu kolonu. Ona neće moći vraćati se, već samo naprijed , bez...  No pasaran...ili takvog nečega, ravno u deveti krug. Kad je žurka,  dobit  će najbolji  haevy metal.                                    
-Ne vidim tu nikakve probleme, samo bolju organizaciju- kažem.
-Kako, majke ti, ne vidiš? Sad mi kukaju oni iz Raja! Kažu  imaju mnogo mjesta, a malo gostiju. Troškovi idu. Plaćanje onog što cigulja na harfi, pa iznajmljivanje oblačića, cvjetića...ni plavo nebo nije jeftino.
-Pa, to su njihove stvari, šta te briga Stara moja....ovaj, prijateljice - dodam na režanje iz kapuljače.
-Boje se. Vlasnici će skuhati u Petu kolonu i one koji tu spadaju i one koji ne spadaju, i od Zemlje napraviti čistilište, lijepo je ušminkati i ispeglati...
-Pegla? Tko je rekao pegla? -  začu se iznenađeni glas odozgo .
-Dvolični, čuvaj ga se - prošaputa Smrt.
U oblaku pare, sa fajtalicama u obje ruke, sjeda za stol, biće sa dva lica. Jedno naborano , ružno, drugo lijepo, glatko.                               
-Facelifting posrijedi - pomislih.
-Reklama , draga moja, reklama. Prije Vam je obraz bio ovakav, a poslije našeg tretmana ovakav . Da te pogledam. Ima tu i tamo neka borica , mogli bismo ih srediti - reče Dvolični smijući se lijepom stranom.                                      
-Vi? -iznenadim se.
-Mi smo, dušo, Ekipa snova. Prvo zemlju ojadimo, pardon, poplavimo....he, he, he...ojadimo, kakav lapsus, imao bi Freud što reći.....Dakle, zemlju poplavimo, izravnamo, ispeglamo , pa opet izgradimo uz poseban dodatak, sveobuhvatni međunarodni hidrokolon tretman .Čula si za ono ...Za čišćenje kuće, spremni! E, pa to je naš slogan. Dobili smo za njega nagradu " Žicu za pticu". Nego, vidim, kartate se, drage moje. Mogu li vam malo ispeglati karte, pa da pozovite veće društvo na blitzkrig ajnc , i garantiram vam ogromne dobitke, uz mali postotak za mene.Šta kažete? Može i mali mito. Dat ćemo vam sve produkte pomenute neinvazivne nacionalne terapije.
-Odoh! Jadna ja! Možda mi je vrijeme za penziju? Moram vidjeti ima li mjesta za mene u Raju, tamo uz harfu i anđeoska lica, pješčane plaže i čudnovate voćke , postići ću svoju nirvanu – deprimirano reče Smrt izlazeći.                            
-A konzorcij?-upitah zabrinuta za njene dugove.
-Nema frke, draga moja, malo mi je trebalo slušati ovoga i sve shvatiti.
-Ne razumijem? Ti si Smrt! Hoće li netko drugi raditi tvoj posao?
-Lako je Smrt nadomjestiti. Dovoljno je, kad se sve ispegla, Pakao premjestiti na Zemlju. A koliko vidim....Radovi su u toku! Žurki nikada dosta – reče , skupivši skute i odjezdi na biciklu.
-Čekaj, čekaj! Zaboravila si kosu i gavrana!
-Zaključaaaaaaj ih u šuuuuupuuuu! Možda se prikljuuuuuučim jednoooooj kooolooooni u povratkuuuuuu. Viiiiidiiimo se, Stara moja.........-čuo se cerek izdaleka.                                  


                                                      Eta Grubešić






                                                

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.