Smrtno sam zaljubljen.
Zaljubio sam se u ženu šefa mafijaškog klana.
Zaigrala je mečka i pred
našim vratima. Političke partije su krenule u kampanju „od vrata do
vrata“.
Mora da je demokratija
gorka. Čim je dobijamo na kašičicu.
Granica za odlazak u
penziju se sve više pomera. Uskoro će ispraćaj u penziju biti uz sveće i
kandilo.
U penzionom fondu poštuju
narodne običaje. Najviše lapot.
Penzionera je sve više,
ali vladu zna kako da eliminiše svaki problem.
Račun vatrogasne službe
ugašen je za dva minuta. Bankari su pokazali vatrogascima kako se to radi.
Zakon je ostao isti. Samo
smo rupe u njemu promenili.
Kada je umro malerozan
čovek, pomislili smo da ga najzad više neće terati maler. Demantovao nas je
kamenorezac.
Računovođa koji ima strogu
ženu nikada se ne odmara. Kada s posla dođe kući, mora ženi da polaže
račune.
Stavio sam naočare da bih
bolje video gde sam. Sada je mrak jasnije crn.
Crnogorci rado idu u
policajce. Čuli su za radno mesto ležećeg policajca.
Kada su grobari zatrpali
sanduk, na grob je stavljena hrana. Nema hleba bez motike.
Srela se dva jarca na
širokom mostu. I opet im tesan.
Nije kanibal rasista nego
ne voli prepečeno meso.
Džaba hirurzima diplome.
Čak i oni što operišu po gradskom prevozu više od njih zarađuju.
Pripadnici nekih plemena
ne vole debele turiste. Ubi ih holesterol.
U paklu je sada mnogo
prijatnije. Zbog neplaćenih računa isključili su im grejanje.
Lenčarim već treći dan bez
prestanka. Moraću malo da se odmorim.
Smisao života je da tražiš
smisao života. Kada ga nađeš, tvoj život više nema smisla.
Da li sam sklerotičan? Ne
znam, ne mogu da se setim.
Izgleda da ćemo uskoro
ponovo biti monarhija. Glupost već caruje.
Ako je ćutanje zlato, naše
zlatne rezerve su poslednjih petnaestak godina silno povećane.
Ajde što me je napustila
žena nego mi se ni Lesi ne vraća.
Državu i dalje gradimo na
Marksu. Samo što je umesto Karla sada uzor Gručo.
Sada smo slobodni. Dobili
smo Voljno.
Kakvo je vreme, i
optimisti sve vide crno.
Uplatio sam za zimovanje.
Nasankali su me.
Parče slobodnog neba veće
je od cele zemlje.
Kada je sirotinja
poumirala od gladi, životni standard nam je u proseku znatno porastao.
Dvogodišnje dete odbija da
ide u jaslice koje su blizu kuće. Tu je malo njegovih prijatelja s Fejsbuka.
U komunizmu je sve bilo
crno-belo. Sada je sve crno.
Budućnost nam je svetla.
Ipak, ponesite sveću ili baterijsku lampu.
Đorđe Otašević
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар