Закон
Нови правни факултети су унијели револуцију у теорију закона и основе
права. Теорије које њихови
мислиоци избацују нису
падале на памет бројним правним зналцима од Рима на овамо.
Једни аутори тврде да закон настаје на законима
физике, односно на истом
принципу како настаје водена пара. Код водене паре је најнижа
тачка претварања 100, а закон настаје када се пређе најнижа тачка претварања од 50%. Када имаш преко 50 посто онда све
можеш. Можеш проценат претворити у закон ако су сви твоји проценти присутни и
ни једног не боли стомак, а можеш и да не донесеш закон ако нећеш. А они други,
који немају толико посто, могу донијети шта год хоће, могу и доручак од куће
донијети, али закон не могу.
Мисаона група којој припада и овај писац
сатиричног права каже да је извор закона у статуту владајуће партије јер да је
то стварни, а да је устав формали извор закона. Овај став има упоришта и у
социјалистичком праву, па ови мислиоци само настављају оно што су
социјалистички правници трасирали. Зато размишљамо да на правном факултету уведемо предмет статутарно,
умјесто уставно право. Онда би се усклађеност закона са статутом владајуће
партије провјеравала на главним одборима партије, а не на уставном суду што би било
много практичније. Тако би ускладили правно стање са фактичким.
Ове теорије
потискују вјековно правно схватање да се на европском контитненту право рађало
из римског коријена. Правницима
је Рим
био закон, а свим осталим
бившим Југословенима је то био други талијански град - Трст. Кад у том граду купиш
фармерке онда си ти био закон.
Шта год теорија помене на почетку, треба
потврдити цитатима великих правних мислиоца на крају. А наш највећи правни
ауторитет је био отац наших народа и народности, који нам је подарио свакаквих
мисли и дјела. Он је на путу од два Јајца до Сиска изрекао непоновљиву правну
синтагму дерући се из свег гласа; „Жене су закоооооон“. И отишао у правну
историју, заједно са Јованком.
Милан Куриџа
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар