Избегавам да се смејем! Не желим да себи компликујем живот!
Још од давнина, сатиричари храбро секу сенку гране, на којој седе моћници!
Ко на вешалима виси, виђенији је од оних под вешалима!
Ко о чему, балван о своме корењу!
Бивши људи су, по правилу, садашњи!
У царству мрака, светли идеали су идеална мета!
Воли људе, иначе ће они тебе!
Ако добро разумем, ви кажете, свега ће бити, само ако нас не буде!
Сви су били за, тако да се не зна ко је био против.
Народ је добар, али људи не ваљају.
Што дворска луда сме на двору, не сме пред двором.
Човек без главе, Србин који је зачувао образ!
Пребацили смо, коначно, лопту у њихово двориште. Сада више немамо ни лопту!
Добар друг ти, на време, да до знања да ти је непријатељ.
Ми Срби гледамо на друге са висине тек када смо на поду.
Изгледа да старим! Моји вршњаци више ни на шта не личе.
Кад падне с крушке, Србин псује земљу, на коју је пао.
Владајте народом, оставите људе на миру!
Ми смо на нашој страни! У томе је њихова шанса!
Када неће неког лично да увреди, Србин му псује мајку!
Прати ме срећа, али изгледа да и њу прате!
Ко је био леп, више није. Ко је био ружан, и даље је ружан!
Ко живи за нешто, нема од чега!
Ми Срби морамо да победимо у свему, да бисмо били победници бар у нечему.
Ко не зна како да сиђе са власти, нека се сети како је сишао са дрвета.
Ни сита уста не говоре.
Све кукавице побегоше, само ми храбри остадосмо да се бојимо.
Требало је, пријатељу, пре него што си се поклонио, да размислиш, да ли ћеш моћи да се исправиш.
Још од давнина, сатиричари храбро секу сенку гране, на којој седе моћници!
Ко на вешалима виси, виђенији је од оних под вешалима!
Ко о чему, балван о своме корењу!
Бивши људи су, по правилу, садашњи!
У царству мрака, светли идеали су идеална мета!
Воли људе, иначе ће они тебе!
Ако добро разумем, ви кажете, свега ће бити, само ако нас не буде!
Сви су били за, тако да се не зна ко је био против.
Народ је добар, али људи не ваљају.
Што дворска луда сме на двору, не сме пред двором.
Човек без главе, Србин који је зачувао образ!
Пребацили смо, коначно, лопту у њихово двориште. Сада више немамо ни лопту!
Добар друг ти, на време, да до знања да ти је непријатељ.
Ми Срби гледамо на друге са висине тек када смо на поду.
Изгледа да старим! Моји вршњаци више ни на шта не личе.
Кад падне с крушке, Србин псује земљу, на коју је пао.
Владајте народом, оставите људе на миру!
Ми смо на нашој страни! У томе је њихова шанса!
Када неће неког лично да увреди, Србин му псује мајку!
Прати ме срећа, али изгледа да и њу прате!
Ко је био леп, више није. Ко је био ружан, и даље је ружан!
Ко живи за нешто, нема од чега!
Ми Срби морамо да победимо у свему, да бисмо били победници бар у нечему.
Ко не зна како да сиђе са власти, нека се сети како је сишао са дрвета.
Ни сита уста не говоре.
Све кукавице побегоше, само ми храбри остадосмо да се бојимо.
Требало је, пријатељу, пре него што си се поклонио, да размислиш, да ли ћеш моћи да се исправиш.
Зоран Ранкић
0 коментара:
Постави коментар