Жути прслуци!
Баук протеста кружи Европом! Почело од
Француске, проширило на Белгију и Холандију, а ни Црна Гора није по страни.
Изгледа да и у Србији има шачица незадовољних, ако је судити по слободној
штампи и још слободнијој телевизији. Чак и она која тврди да имате право да
знате све, помену нешто око протеста у Београду.
Међутим, нису свуда исти разлози за незадовољство. У Француској
демонстранти се опремили жутим прслуцима из аутомобила и кренули да се буне
против постојећег стања у друштву. Људи незадовољни платама, условима рада,
ценом бензина, неки би да Француска држава иступи из Европске уније. Ипак,
почело је од повећања пореза на бензин. То је био окидач. Како чусмо на јавном
сервису једна Францускиња је огорчена што ради осам сати дневно, а заради
месечно 1.500 евра! Има жена достојанство. Французи навикли да од плате могу да
подмире комуналије, да возе ауто, да оду макар једном у години на одмор. И да
изађу у ресторан, биоскоп и позориште, да посете музеј. Много луксузан народ.
Нису као неки!
Протести у Француској, али и у другим западним
"демократијама" дају резултат. Врли француски председник већ одустао
од повећања пореза на бензин. Али ни демонстранти више нису задовољни само том
победом. Иду даље у својим захтевима. А с Французима нема шале. Својевремено су
уличним борбама попут ових садашњих свргнули краља и прогласили републику.
Краљу и краљици чак одсекли главе на гиљотини. Краљицу и тако нису волели.
Наводно је гладном народу саветовала да једу колаче ако немају хлеба. После је
историја потврдила да је ово лажна оптужба, ал' шта вреди? И за Садама Хусеина
се тврдило да поседује оружје за масовно уништење. Оружје није пронађено, но то
није спречило "извознике демократије" да обесе Садама. За Гадафија се
говорило да финансира тероризам, а тек збацивањем Гадафија тероризам се
размахнуо. Ни на случају Србије такозване "западне демократије" нису
оскудевале на лажима и насилном усађивању "западних вредности!"
Но, вратимо се ми Французима. После оне славне револуције, када
је мноштво народа обезглављено, револуционари су се међусобно поубијали. Све на
гиљотини. Тако то иде. Тај пелцер се примио потом у Русији и нажалост у Србији.
С истим резултатом. Побијено је све што је вредело. Шта је прескочило, видимо.
Како у француској, тако и у Србији.
Штета је само што је због протеста француски председник морао да
одложи посету Србији. Таман смо хтели да му покажемо шта значи српско
гостопримство. Да схвати ко су Срби. Он понизио Србију на прослави стогодишњице
од завршетка Великог рата, а ми би, као што знамо, све опростили и угостили би
га као најрођенијег. Заправо, много боље од најрођенијег. Јер Србин не поштује
род, пријатеља, савезника, а клања се непријатељу. Сломисмо се од величања
Меркелове, Курца, Макрона, а нешто не видим да нас посећују државници Шпаније,
Грчке, Румуније, Белорусије... Управо оних што нас и даље подржавају упркос
жестоким притисцима горе поменутих "пријатеља" и још неких сличних
њима.
Не би ми сметало ако би жестоки протести у Француској били
настављени. Чак и да доведу до оставке председника Макрона. Тај нас је збиља
жестоко понизио. Позвао на прославу Тачија из државе "Косово" на
прославу. И посадио га у прве редове. Испред камера. Цео свет да га види. А
нашег председника ставио на трибине. Што је њега лично понизио, баш ме брига.
Није требало ни да иде на прославу. Већ је на Нотр Даму вијорила застава
"Косова". Застава државе која пре сто година није постојала. Не
постоји ни данас, осим на папиру. А Србија као највећи страдалник тог рата,
морала је да има почасно место. Ма ко био председник Србије, морао је бити
одмах уз Макрона. Шта ће Ангела Меркел у првом реду? Она представља поражену
земљу. Овако, понижавањем председника Србије, понижена је Србија.
С друге стране протести у Француској могу да нашкоде и другима.
Телевизије и штампа у свету су мало објективније и слободније од ових у Србији.
Преносе све до детаља. Људи се очас поистовете са својим јунацима. И крену
њиховим стопама. По оно нашки: игра мечка пред чичином кућом, па заиграће и
пред твојом!
0 коментара:
Постави коментар