Није само нестао Његошев
зидни сат
Нестао
је идентитет, када се славило о чојству и јунаштву, уз гусле...
Нестала
је једна звезда водиља, која се не може наћи међу „мртвим стварима“, али и они
имају душу.
Нестало
је оно приповедање о Горском Вијенцу, уз пуцкетање ватре уз пећницу...
Нестало,
је оног духа, српства, патриотизма, јер и у оно ћораво време, није се гледало
ко је Србин, а ко Црногорац, јер једна их је мајка рађала, сад да л Србкиња ил
Црногорка, о зар је то важно.
Нестало
је једно мирно време, јер и успављујући неостварени комунизам из доба Јосипа
Броза, који највише смета онима којима је највише дао, и који су се
намножили....нарађали...
Нестало,
је оно братско, што је вековима везивало српски и црногорски народ, а то је
једна историјска трагична епопеја, кроз векове, који су минули низ Цетињске
гудуре, планинске венце, и вртаче све до сињег мора.
Нестало
је једно дивно усмено приповедање, о Владици Петру Петровићу Његошу, и мада су
га сви присвајали, и својатали, и од времена Броза, па наовамо, он је неоспорно
много дао, и то је у нашим главама и мозговима, и срцима, и то не може никада
нестати...
Није
нестао само Његошев зидни сат, нестало је време, попут полупаних казаљки у
њему, и сад не знамо које је време и како да се орјентишемо у односу светских
сила....!?...
Да
л на исток!'?
Да
л на запад?
Да
л на север?
Да
л на југ?
А
љубави нема, охладнела љубав многих међу
браћом, мислим на Србе и Црногорце, и ту бога нема.
И
није само тако међу братством...
Бојим се да је тако у свакој ћелији друштва, породици, која је некада била здрава...
Бојим се да је тако у свакој ћелији друштва, породици, која је некада била здрава...
А
сада нам се лаксатив, приказује на телевизији попут јогурта. Убрзало се све, и
време, па нам онај сат, који ће лопови вратити, или ће их пронаћи где год да су
га продали, једр старина се попут реликвије , кад год врати на своје место.
Није нестао само Његошев сат, нестало је оно време, када смо добро чинили, и добру се надали, када се нисмо плашили болести, јер греха нисмо ни чинили.
Није нестао само Његошев сат, нестало је оно време, када смо добро чинили, и добру се надали, када се нисмо плашили болести, јер греха нисмо ни чинили.
Када
смо се бојали само греха, онда када смо га чинили...
Није
нестао само Његошев зидни сат...
Душан
Дојчиновић
0 коментара:
Постави коментар