САНКЕ
Паде снежак, ето јада,
Јануар је, где баш сада?
И, дабоме, песме старе
изненади и путаре:
"Где си пошлa? Нема даље!"
Падоше ми на ум санке,
Пртим стазу све до банке.
На ред дођох, тиха, смерна:
"Мали кредит ја бих хтела..!"
Службеник ми поглед хвата:
"Кол'ка ти је, јадо, плата?"
Папире му разне пружих,
замало га не растужих.
Упита ме ради реда:
" Кадав вама кредит треба?"
Спустих поглед, тихо рекох:
"Ја бих санке ", поглед скретох.
У папире бело гледа,
а'л лице му к'о од леда,
доконо ми приповеда:
"Санке су вам врло скупе,
а платa вам је из шупе,
ићи ћете певајући,
све по снегу шетајући."
Као да ми шамар тресну,
отпрати ме врло бесну.
И док „певам“, око сузи.
Себи шапнем: „Пузи, пузи. "
Ружица
Голубовић Совка
0 коментара:
Постави коментар