Када су добри, људи и нису тако лоши.
Једном полицајац, увек демократа.
Увек сам на страни народа. Међутим, он мало-мало, па је на некој другој страни.
Добили смо ништа, и још много, много тога.
Живот је суров, а ни ми нисмо бољи!
Бог је дао живот људима, али га и ми користимо.
Да нема народа, можда би се лакше владало.
Срби толико поштују непријатеља да га сматрају својим пријатељем.
Народ не греши, јер кад греши, то се онда зове народна воља.
С ким си онакав си, рече бува, провирујући из лавље гриве.
Србину је лако погинути, јер га у томе сви подржавају.
Ко увек побеђује, може да губи до миле воље.
Живели смо као животиње! Сада живимо као стока!
Све ће проћи, осим оно што је већ прошло!
Воде главну реч. Док је воде, она ћути.
Написао сам тестамент, рече, али та ако не умрем?!
Стално се неком за нешто извињавамо. Ваљда је то тај наш смисао за бизнис.
Наш Незнани јунак је познатији од њиховог.
Наше су мисли све дубље. Не верујем да ћемо испливати.
Афористичар, и када гађа у ноге, мора да погоди у главу.
Кога нема, или вас избегава или се још није ни родио.
Бити Србин није занимање, бити антисрбин јесте.
Коначно у седлу! Још само да се под њега подвуче неки коњ.
Ако је последица пада устајање, падајте браћо!
Увек је најбоља власт она која ће тек да дође, под условом да не дође.
Зоран Ранкић
0 коментара:
Постави коментар