U zoovrtovima konji i magarci su odvojeni. Samo su u
skupštini zajedno.
Meki ljudi ne mogu biti kanibali. Nego samo njihova
hrana.
Poštene ljude ne možete videti. Kriju se od stida
što su pošteni.
Mladi traže posao, a mole Boga da ga ne nađu. I time
većina uspevaju da dokažu da On ne postoji.
U politici je kao u životinjskom carstvu! Što
krvoločnija životinja, to veći teren kontroliše.
Mozak je otišao u inostranstvo, pa nam život
planiraju oni sa praznim glavama.
I za političara možete čuti po koju lepu reč. Samo
na sahranama.
Video sam profesora u penziji kako istražuje po
kontejnerima. Penzija ga nije sprečila da nastavi sa istraživačkim radom.
Svetlost je sporija od tame. Dok nam ona stigne,
nama se smrači.
Zmija jezikom oseća plen, a političar narod.
Samo politika od nule pravi velike cifre.
Nema šanse za boks meč između države i mafije. Nisu
ista kategorija: mafija je teška kategorija a država - muva.
U našoj politici ima
budala i imaće ih i u budućnosti. Od njih može da nas spase samo pad
nataliteta.
Čovek koji ima samo
jedne gaće ne može se boriti za vlast. On se samo bori da i njih ne izgubi.
I ovde bi čovek mogao da bude veseo i srećan. Samo
kad bi se doneo zakon za obavezno korišćenje marihuane.
Tajna večera bi mogla da se odvija i na javnom mestu.
Kao što su sednice vlade.
Vlast i opozicija ponekada znaju da budu istomišljenici.
Naročito kada obećavaju.
Aristotel je rekao da su ljudi politička bića. Ali,
zašto baš mi da budemo goveda?!
Oni ne jedu mekinje. Oni su posebna vrsta svinja.
Paradoks: Država gori a mi se živi jedemo!
A ima i političara koji ne znaju gde im je glava a
gde dupe. Pa nas zato zagađuju sa oba mesta.
Vasil Tolevski
0 коментара:
Постави коментар