ЈАКА УЛИЦА
Остао
сам без посла. Транзиционо. Газдински. Шта ћеш, демократија, Европа, свет...
Остао
сам без жене, експресно. Неће супруга да издржава нерадника, а и стан је њен.
Деца,
дабоме, остадоше код ње. Две слатке девојчице, шећери мали. Али, ја не бих имао
ни за њихове уџбенике и свеске, а камоли за одећу и обућу; о храни да и не
говорим.
Пријатељи
окренуше леђа (рођаци су то одавно учинили), бар да се код њих привремено
сместим. Али, кад немаш пара, немаш ни пријатеља.
Рођени
кум ме се одрекао. Шта ћете горе! Кад сам му објаснио ситуацију, извуче из шупе
секиру. Куму нисам ни видео.
Кад
не радиш, кажу да ниси низашта. А није твојом кривицом. Не вредиш ни пишљива
боба. Више је на цени нека баба, може бар да чува унуке.
А
на улици, људи моји, шта је народа! Као да су сви остали без посла. Или нико не
ради, иако су запослени.
Поред
једног новог контејнера (Комуналне службе раде одлично свој посао), окупила се
нека господа. Ја им приђем, јер где ће бескућник, него поред контејнера?
Господин
у годинама и похабаном оделу, држао је „банку“.
-
Ко сте ви, млади господине?- упитао ме је прекидајући
излагање присутнима.
-
Ја сам Петровић. Јован Петровић и остао сам без посла, без...
-
Знам, знам како то иде. Но, шта сте по струци?
-
Дипломирани инжењер пољопривреде.
-
Одлично!- поскочи чичица.- Таквог овде немамо. Ви ћете
бринути о храни и то
оној, здравој.
„Која
здрава храна из контејнера!“, помислио сам, али нисам хтео то да кажем и да
погоршавам ситуацију у којој се налазим, да останем и без овог друштва. Чичица
настави као да није приметио моју збуњеност.
-
Да се представим: ја сам Петар Јовић, доктор економије; ово
је господин Перић,
доктор за маркетинг; доктор Савић,
задужен за правне ствари...
Упознао
сам се и с осталим научницима који су се окупили овде, како ми је објаснио др
Јовић, да направе програм о томе да се светска економска криза може избећи, а
нарочито у нашој земљи.
Програм
је скоро завршен и ускоро би требало да се публикује. Зарада која се очекује од
овог пројекта, а, која, сасвим је извесно, неће бити мала поделиће се на равне
части свим члановима овог експертског тима који ће моћи од тога сасвим солидно
да живе и неће осетити ни светску ни домаћу кризу. „Свако ће добити свој део колача“,
закључи др Јовић, а ја помислих: „Где овај сад спомиње колаче, кад од јутрос
нисам ништа јео!“
Упитао
сам зашто су се они нашли на улици и поред контејнера с таквим знањем и с
таквим програмом?
-
Ех, млади господине, тамо где смо радили, нису разумели наше
идеје!- одговори др
Јовић и подели нам по флашу пива.-
Ово је од нашег спонзора из СТР „БИЋЕ БОЉЕ“.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар