ЗА
РАЗЛИКУ ОД ВЛАСТИ, СРПСКИ АФОРИЗАМ ЈЕ ДОЖИВЕО ПРОМЕНУ – ИНТЕРВЈУ СА ЈОВАНОМ КРАГУЈЕВИЋЕМ
Пошто живимо у сиромашној земљи
са богатим појединцима којима култура није на првом месту, сатира дели судбину
културне сцене која је осиромашена у материјалном, а такође и у духовном
смислу. Ако афоризме пише око 1000 људи, мањи део њих стварно пише афоризме, а
већи део само мисли да то ради. На сатиричној сцени преовлађује дух естраде.
ШИПАК: Господине
Крагујевићу, прве афоризме написали сте још у студентским данима, а онда
направили велику паузу и тек недавно опет почели да их пишете и објављујете.
Зашто сте се овој краткој књижевној форми вратили тек сада?
КРАГУЈЕВИЋ: Афоризам је моја омиљена књижевна форма јер захтева
аналитички и луцидан дух. Током протеклих деценија афоризме сам писао
спорадично на цедуљама, које би након неког времена волшебно нестајале. По
завршеним студијама права нисам нашао запослење у струци па сам живео од
познавања џез музике. Од 1974. дописивао сам се са људима из минхенских
дискографских кућа ECM
и ENJA. То су били њихови почеци у домену џеза и људи попут
мене били су им потребни да освоје нова тржишта попут југословенског. Десет
година касније са већ озбиљном колекцијом џез плоча добио сам хонорарни посао
као аутор емисије Џез раскршћа. У то
време било ми је важније да бирам музику и пишем текстове за емисију, него да
пишем афоризме, али би понекад написао и неки афоризам.
ШИПАК: Време и
власти су се, свакако, променили, а српски афоризам?
КРАГУЈЕВИЋ: Променио се субјективни доживљај времена, а садашња власт
је само алотропска модификација претходне. За разлику од власти српски афоризам
је доживео промену. Више се форсира хумористичка а мање сатирична страна
афоризма. Пошто живимо у сиромашној земљи са богатим појединцима којима култура
није на првом месту, сатира дели судбину културне сцене која је осиромашена у
материјалном, а такође и у духовном смислу. Ако афоризме пише око 1000 људи,
мањи део њих стварно пише афоризме, а већи део само мисли да то ради. На
сатиричној сцени преовлађује дух естраде. Уредници морају да имају строжи
критеријум приликом избора афоризама који би подигао квалитет сатиричне сцене у
Србији.
ШИПАК: Недавно
Вам је изашла прва књига афоризама коју је издала новосадска издавачка кућа
„Ждрал“ под покровитељством истоименог удружења. Реците нашим читаоцима нешто
више о тој књизи.
КРАГУЈЕВИЋ: Моје прве афоризме писао сам на маргинама књиге –
уџбеника увод у право. После готово пола века дошло је време да се они појаве у
књизи. Тематски, садржај моје прве књиге је хетероген, како по тематици, тако и
по времену када су афоризми написани. Само неколико објављених афоризама је са
маргина уџбеника, а остале сам написао у периоду 2013-2018. Моја основна идеја
да објавим књигу је у складу са римском правничком максимом: audiatur et altera pars, са намером да се чује и друга страна српске
афористике која није тако често у фокусу јавности.
ШИПАК: Који су
Ваши планови за будућност, када је о писању реч?
КРАГУЈЕВИЋ: Волео бих да објавим књигу одабраних текстова о
музици и џезу. Надам се да ћу успети да објавим и другу књигу афоризама када
дође време за то.
ШИПАК:Ваш савет
младим сатиричарима?
КРАГУЈЕВИЋ: Млади афористичари морају бити своји, храбри и
бескомпромисни.
КРАТКА
БИОГРАФИЈА
Јован Крагујевић
рођен је 1950. године у Новом Саду. Дипломирани је правник.
Био је аутор и уредник емисија о џезу
на Радио Новом Саду и Радио 021.
Објављивао је текстове о музици у Борби и Нашој Борби. Прве афоризме објављује 1973. године у листу
новосадских студената Индекс. Након
четири деценије вратио се на сатиричну сцену. Афоризме објављује у електронским
и писаним медијима: Афирматор, Етна,
Шипак, Носорог, Људница, Ужичка недеља, Апатинске хронке, Е Спона, Политика,
Вечерње новости, Показивач, Звездани колодвор, СЕРБСКИЙ АФОРИЗМ, Мађарсо, ПРОЈЕКАТ
РАСТКО Мисли у малом, Хуморикон, Афоризам, као и у зборницима:
Афотека 2, Банатско перо 2013;
2014, Вршачко перо 14, Један за све, Афоризми и афористичари 17; 18.
Афоризми су му преведени на енглески,
руски, мађарски и словачки језик.
Добитник је прве награде на Осмом међународном фестивала хумора и сатире
Милован Илић Минимакс 2014. године.
Објавио је књигу афоризама Духовне фрактуре 2019.
Живи и пише у Новом Саду.
Редакција Шипка
0 коментара:
Постави коментар