ДОБРА САТИРА СЕ ЛАКО ПРЕПОЗНА – ИНТЕРВЈУ СА МИЛАНОМ КУРИЏОМ
Годинама је већ стварност престигла сатиру. Стварност односи све главне и
споредне награде за сатирични догађај године, за сатиричну причу, афоризам,
тако да се сатиричари само труде да достигну
сатиричне висине које је стварност направила. Зар има веће сатире од
новог високог образовања, на примјер?!
ШИПАК: Господине Куриџа, на недавно одржаном конкурсу Ерског кабареа, проглашени сте за
афористичара године. Честитамо! Када и због чега или да питамо, због кога, сте
почели да пишете афоризме?
КУРИЏА: Хвала вашем магазину. Захвалан сам жирију и
организатору „Ерског кабареа“ на додјели ове престижне награде. Награду нисам
очекивао.
Ја живим у Приједору, на пола пута између мјеста
рођења Петра Кочића, писца сатиричног ремек дјела „Јазавца пред судом“
(Стричићи код Бања Луке) и мјеста рођења Бранка Ћопића, хумористе, сатиричара и
најпревођенијег српског писца уопште (Хашани код Босанске Крупе). Оба су писали
одличну сатиру на једноставан начин. Свако од нас са ових простора је на
Кочићевој и Ћопићевој књижевности одрастао. Због тога сви људи овдје сатирично
размишљају, причају, раде, а на самом крају весело, уз пјесму попа одлазе са
овог свијета.
Годинама је већ стварност престигла сатиру.
Стварност односи све главне и споредне награде за сатирични догађај године, за
сатиричну причу, афоризам, тако да се сатиричари само труде да достигну сатиричне висине које је стварност направила.
Зар има веће сатире од новог високог образовања, на примјер?!
Кад је то тако, онда треба савладати нешто мало
писмености, минимум граматике и описати оно што ти се учини сатирично. Треба
само имати прави угао за посматрање и праве наочале за гледање.
ШИПАК: Какво је стање када је реч о сатири „са оне
стране Дрине“?
КУРИЏА: Сатирично писање је овдје имало циклични развој.
Прије Другог свијетског рата је у Крајини излазило више хумористичких и
сатиричних часописа. У послијератном социјализму је зашутјела сатирична мисао, а
писци који су политику смјештали у сатиру су награђивани озбиљним наградама. Као
награду су добијали дуго љетовање на Голом Отоку. У другом дијелу међуратног
развоја су престала бесплатна љетовања на овом отоку, па су се и сатиричари
мало размахали.
Послије задњег рата је сатирично писање овдје
доживјело експанзију. На радију Републике Српске сваке недјеље иде, већ култна
емисија „Зврк“, у којој аутори сатире и глумци извођачи праве мала ремек дјела.
Десетак и више година је излазио принтани и електронски сатирични часопис
„Носорог“ који је својски уређивала екипа предвођена господином Кљајићем.
Овдје у Крајини живи и ради повелика група
квалитетних сатиричара предвођена Миладином Берићем, који је за сатирично
писање освојио готово све сатиричне награде, ту је професор Слободан Јанковић,
који је за сатиричну књижевност добијао и несатиричне награде (Кочићево перо,
рецимо), Гојко Мандић, Живко Вујић, Живко Ђуза, Дарко Самарџић, Динко
Османчевић, Горан Кљајић и бројни други квалитетни сатиричари. У мом Приједору
се, рецимо, једном годишње одржава једна од најдуготрајнијих и најбољих књижевних манифестација - Књижевни сусрети на Козари, чији је први лауреат био, ни мање ни више,
него напријед поменути Бранчило Ћопић. На књижевне сусрете долазе; Матија
Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Моша Одаловић, раније покојни Добрица Ерић...
У Приједору су недавно гостовали познати
сатиричари Бојан Љубеновић и Александар Баљак.
То је амбијент у ком се сатира доста лако ствара.
ШИПАК: Који је Ваш савет младим писцима?
КУРИЏА: Добра сатира се лако препозна. Ако су сигнали на
писање са више мјеста добри, онда је то то. Дакле, ако се неколицини људи учини
да сте добро написали неколико афоризама, прича, пјесама, онда би то писање
требало да има и наставак. У супротном би писање требало да иде до мјере да се
пише блиском бићу које неће замјерити ни ако нешто промашиш.
Не треба превише обраћати пажњу на књижевну
критику. Књижевна критика превише озбиљно схвата сатиру, јер критичар често
тражи дубоки смисао сатире, па пронађе и паметне ствари које сатиричар није ни
мислио рећи.
ШИПАК: Који су Ваши планови за будућност?
КУРИЏА: Ја нисам дуго у сатири. Планирам да направим
сатиричну књигу у електронском облику. Еколошки чисто, папира нема и не види се
тираж, па можеш рећи бројку коју хоћеш, рођаци и пријатељи не морају књигу
стављати на полицу, градиво их, како рече сатиричар Берић, нећу преиспитивати и
то је то. Ако неко прочита, добро и јесте, ако не прочита, нема еколошке штете.
Редакција Шипка
0 коментара:
Постави коментар