ŠUBARA
"Idem putem šubara me kvari"
Više neću živeti gde su ljudi mali!
Ispod nje mi znoj seoski vonja
Rekoh sebi nećeš živeti ko šonja.
Ostaviću njivu majku sestru brata
Rešiću se zanavek seoskog blata
U gradu me čeka kumova palata.
Otići ću, otići svima iz inata.
Leba bez motike u gradu ću naći
Zašto da na selu svoje vreme traćim
Zašto da se mučim i zbog sela patim
Kad u gradu mogu krilima da mlatim.
Ne treba mi glava ne treba mi vid
Samo leva ruka I ulični spid
Ne treba mi kičma ne treba mi um
Jer na mene misli moj najdraži kum.
Verno pseto biću i čuvati tajne
Ubiirati plodove sa debele grane
Piti viski pušiti tompus u debelom ladu
Svakog dana ljubiti drugu curu mladu.
Šta će meni šubara da mi glavu kvari
Gospodin ću biti s oreolom na glavi
Pljuvati po sirotinji pevati iz inata
Jer ne gazim više JA seoska blata.
Zorica Baburski
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар