Нигде везе . . .
Горе и
доле, лево и десно…
Где год
погледам, нигде мира.
Свуд око мене је проклето тесно.
Тескоба се шири попут свемира.
Ударам главом, а глава тврда…
Разум би нешто, ал‘ срце врда.
По глави се мота једна теза:
разум и
срце- сумњива веза.
Са фамилијом своје везе не гајим.
У коров су зарасле. Зашто да тајим?!
Видели људи
да терам кера
и да ме не занима родбинска сфера.
Морам да нађем посао неки,
ал‘ кажу људи- Без везе… Ништа!
Никад ме нису занимале везе…
Ма какве биле, све су безвезе.
Лево и
десно, горе и доле…
Где год се окренем пустош самo,
али кao да у
даљини видим гужву неку.
Идем да проверим нисам ли тамо.
Марина Раичевић
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар