МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ: ЕКСПЕРТИ

Е К С П Е Р Т И

Ђорђе и Петар другари су још из основне школе, гимназије и студентских дана, па све до пензионисања. Ђорђе је је завршио економију, а Петар права, али нико у граду није могао више са сигурношћу да тврди како иде редослед, јер су се они разумели и допуњавали у обе ове науке.

Сваки проблем у еконимији или правима ова двојица интелектуалаца брзо реше и онда својим другарима, исписницима, изнесу закључке. Дабоме, буде ту и препирки, сучељавања мишљења, супротних ставова, али, углавном, касније се то види, Ђорђе и Петар буду у праву.

Било је ту и злурадих опаски од неких неистомишљеника да како то они сад постадоше тако паметни, а док су радили нису се чули! Можда ту има и истине, али не може се избећи ни истина да је човек с годинама мудрији, док тотално не изгуби разум. Било како било, догађаја је било толико да су Ђорђе и Петар једва стизали да их све изнализирају. Дешавало се да им неки важан догађај промакне, а враћати се на њега било би чисто губљење времена, јер га сустижу нови, важнији догађаји.

Ето, скоро да се није слегла прашина око избора младог министра финансија, а он даде оставку! „Посла“ за Ђорђа и Петра преко главе.

- Шта сад, мудре главе?- чикали су их остали пензионери.

- Слушајте, Петар и ја дошли смо закључка брзо, иако је ситуација веома деликатна-

рече Ђорђе.- Наиме, један је тражио велики проценат смањења зарада и пензија, а овај други није се сложио с тим и предложио је мањи проценат, који је, такође, велики. Што онај први даде оставку ни по јада, јер одмах изабраше новог министра, такође, с брадом, али седом.

- Па, то смо и ми знали!- убаци се у разговор бивши професор Јакшић.

- Да, али ево оно што не знате- настави Ђорђе.- Плате у јавном сектору треба смањити

за 100% а пензије за 95%!

Међу присутнима наста мук, а онда граја.

- Па, чекајте, молим вас, то је немогуће!- дође некако до речи Јакшић.- То значи да људи

неће примати плату! Како ће живети? А пензионери ће добијати 5% од ничега!

- Е, ту је квака!- јави се сад Петар.- Људи ће радити без плате.

- Да ли ви то не правите неки комунизам, далеко га било?- упита један приватник.

- Ма какви, нема ту ни „к“ од комунизма!- настави Петар.- Људи ће радити без плате,

али неће узимати по потреби, јер то је једноставно немогуће. И да скратим причу, буџет за плате и пензије пуниће се из страних кредита и донаторства, наравно, уз камату.

- Е, ово је генијално! Браво!- повикаше остали.

- Срећа наша што нисте раније докторирали, јер не бисте дошли до овог открића

деценије. Али, сада вам, због овога, докторат не гине!- рече на крају професор Јакшић.

Миодраг Лазаревић