U ŽIVOTU SAVREMENOG AFORISTIČARA IRITACIJA PREUZIMA FUNKCIJU INSPIRACIJE

U ŽIVOTU SAVREMENOG AFORISTIČARA IRITACIJA PREUZIMA FUNKCIJU INSPIRACIJE – INTERVJU SA MILANOM KENDOM

U ŽIVOTU SAVREMENOG AFORISTIČARA IRITACIJA PREUZIMA FUNKCIJU INSPIRACIJE – INTERVJU SA MILANOM KENDOM

Slovačka je aforističarska velesila i ima veliku grupu talentovanih aforističara i epigramista. Nažalost, oni su sa ideološkog stanovišta fragmentirani u tri grupe: nacije, svetski građani i neutralni.

ŠIPAK: Gospodine Kenda, Vas smatraju jednim od najpoznatijih slovačkih aforističara. Kada ste počeli da pišete aforizme?

KENDA: Svoje prve aforizme, nesistematično, u dužim i neredovnim intervalima, počeo sam da pišem tokom studiranja kao slušatelj biologije (sa konačnim naglaskom na zoologiji) na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta Comenius u Bratislavi. Debitovao sam u jesen 1956. u satirično-humorističkom časopisu Rohač, ali ne sa aforizmima, već sa stihovima satiričnih alegorija i basni. Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih godina u Slovačkoj je izbila aforistička hiperaktivnost, posebno među mladim piscima. Vremenom je aforistički bum prerastao u filozofski, bezvremenski, na stranim jezicima lakše prevedenih aforizama, često kao maska za odbranu od komunističke cenzure. Paradoksalno je da su za aforizme totalitarna vremena bila period procvata objavljivanja na stranicama periodike. Demokratska vremena su period opadanja publikacija. Glavni motiv ove negativne pojave opisao je aforizam sjajnog slovačkog satiričara, majstora Berca Trnaveca (1934. - 2016.): „Demokratija: misliti slobodno, ali ne reći šta“.

ŠIPAK: Sarađivali ste u popularnom satiričnom časopisu Rohač. Recite nam nešto više o ovom časopisu.

KENDA: Satirično-humoristički časopis Rohač izlazio je dugi niz godina za vreme krajnje deformisanog socijalizma tipa Kremlj. Uprkos teškoj cenzuri tog vremena, često je iznosio veoma sofisticirane kritike oko osnovnih grešaka i izobličenja režima. Uprkos cenzuri, mogao je prijatno da iznenadi čitaoca treperenjem isceljujućeg, plemenitog humora i lucidnim, smislenim i ciljanom satirom. Bio je nesumnjivo visokog književnog nivoa (uključujući umetnički nivo) i učestvovao je u formiranju i predstavljanju satirično-humorističnih književnih ličnosti. Mnogim slovačkim satiričarima nedostaje periodično izdanje u obliku nezaboravnog Rohača, ali neće mu pomoći obilasci kioska, jer državni udar 1989. godine i kasnije tržišno napuštanje trgovine i tuneliranje - čini se, nepovratno su ga oterali sa pozornice. Da li je moguća reinkarnacija Rohača? Vodeći karikaturista i satiričar, vodeći slovački i slovenski orijentisani Andrej Mišanek duhovito i prikladno tvrdi da bi nam u Slovačkoj, u beskrajnoj političkoj polarizaciji građana, bila potrebna dva Rohača - jedan za svetske građane, a drugi za rodoljube, nacije. Ova fragmentacija je najozbiljnija prepreka mogućoj reanimaciji Rohača. A kad se prisetimo hrabre kritičke avanture Rohača i njegovih musketara, vredno je spomenuti metodu kamuflaže onoga što se želelo reći. Dakle, između redova. Cenzori su se fokusirali na očiglednost i ostavili mir ostatku sadržaja, u kome se se skrivale tajne hrabrih kritičara. Cenzori uklanjanjem direktne kritike nisu preispitali preostali sadržaj.

ŠIPAK: Kakva je danas situacija sa slovačkim humorom i satirom?

KENDA: Na pitanje "Kakva je pozicija slovačkog aforističara u savremenom kapitalizmu?", Odgovaram da je ona biser u pustinji. Slovačka je aforistička velesila i ima veliku grupu talentovanih aforističara i epigramista. Nažalost, oni su sa ideološkog stanovišta fragmentirani u tri grupe: nacije, svetski građani i neutralni. Neutralni obično izbegavaju pisanje aforizama o politici, pa tako dobijaju korist od većeg procenta vlastitih bezvremenskih aforizama u srazmeri sa sopstvenom kreacijom. Stoga se aforističari i epigramisti kvalitativno razlikuju po redovnom praćenju objavljenog rada (videći na šta ističu i šta izbegavaju), ali kvantitativno se ne možemo osloniti na bilo kakve statistike, niti se to moglo uraditi s apsolutnom tačnošću. Namerno pišem o aforističarima i epigramistima kao relativno dobro ocrtanim satiričkim likovima, ali karikaturisti koji nisu moj predmet razmišljanja u mom verbalnom fokusu izgleda imaju u osnovi iste nalaze. Ali krenimo dalje ... Istovremeno sa gašenjem već spomenutog časopisa Rohač, mogućnosti objavljivanja naših humorista i satiričara postepeno su nestale tokom otkazivanja zabavnih stranica u slovačkim novinama, koje su bile toliko uobičajene u vreme prokletog totalitarizma. Prema mehanički usvojenom, kopiranom zapadnjačkom obrascu, u novinama su kao zabavni segment često dostupne ogromne ukrštene reči i beskrajno glupe teritorijalno žalosne anegdote, često koristeći vulgarne reči. Anegdote kao pogodne i jednostavne za čitanje u pabu i za volanom kamiona. Osnovna i iritantna kontroverza u životu slovačkih autora humoristično-satiričnih žanrova glasi: Oni mogu proizvesti znatno više nego što im je dozvoljeno da objavljuju. Nesrećne mogućnosti objavljivanja su, kao još jedno zlo, zajedno s groznim honorarima za milostinju, delujući kao farsa u poređenju s trenutnim cenama u prodavnicama. To definitivno nije dovoljno da dopuni, na primer, loše plate nastavnika ili čak penzije! I u tih nekoliko samotnih oaza visokokvalitetnog humoristično-satiričnog dela postoji ogroman autorski prekomerni pritisak, često sa adekvatnim izrazima simpatije, antipatije i protekcionizma. Odlučuje da li je autor iz iste kafane kao urednik ili barem iz susednog sela. Situaciju dodatno pogoršava lokalno književno-kritičko poštovanje u pogledu aforističkih i epigrammatičnih dela, za razliku od stavova zapadnoevropskih književnika koji aforizam postavljaju na esej. Uostalom, najtužnije obrazloženje u funkciji poente: Šta bi značio humor današnjim mladim generacijama? Kako bi reagovala na majstorsku satiru kada ima poznate probleme s razumevanjem pročitanog? Da li bi se kvalitetno stvaranje ovih potrošača dopalo današnjoj pseudo-šaljivoj televiziji, koja se sastoji od stalnog udaranja u zadnjicu? Nije previše propušteno? Zar se zaista nismo udaljili od stvarnih vrednosti, uključujući humoristično-satirične vrednosti?

ŠIPAK: Da li slovački aforizam ima budućnost?

KENDA: Aforizmi s punom vrednošću s filozofskim nabojem jedna su od višestrukih književnih mogućnosti kritičkog prikaza stvarnosti i celovitog načina razmišljanja. Mnogi aforističari razdraženi intrinzičnim beskrupuloznim i bezobličnim kapitalizmom (uključujući autora ovih redaka) odgovoriće na to kritičkim mikro-refleksijama, mada daleko neće svi imati obeležje i sudbinu bezvremenskih aforizama. Često će to biti kritični ultramikroslomi, koje ja lično nazivam politologijom, tj. Ultra-mikro komentari na određene političke i ekonomske događaje i traume. Čim ti događaji padnu u zaborav i traume se oporave (ako uopšte imaju!), Politologija odgovara na njih. Nemaju validnost večnih aforizama, reaguju na konkretne situacije. U smislu zadovoljstva čitanja koje je čitaocu pružio aforističar prilagođen „istom talasu“, ovi tekstovi ispunili su stvarnu, manju, suptilnu psihoterapijsku funkciju. Pokušali su svoj život učiniti lakšim, prijatnijim i nadvladati gore pomenuto zadovoljstvo. Međutim, čak i deo ovih politički podešenih mikro formi će privući suštinske karakteristike i trendove političko-ekonomske formacije zvane kapitalizam i na taj način će biti uključen u kolekciju bezvremenskih, večitih aforizama, aforističkog klasika. Istina, politička nauka je zapravo tužna, čak su i depresivni aforizmi, ali na ovaj način zlo eskalira u svetu i životu. Dolazimo do suštine: U životu savremenog aforističara, iritacija preuzima funkciju inspiracije. Dekadentna društvena uspostava ovih vremena nudi ogromne količine negativnih impulsa, iritacija i tema za satirično prikazivanje i negaciju. Ogromna je ponuda za stvaranje slovačkih aforističara koji (kao što vidite) ne rade i stalno će pisati (koliko verujem) i vršiti stalni pritisak da objave svoje ideje. Ovom prilikom želim zahvaliti majstoru aforistike, neumornom organizatoru raznih izdavačkih sudova slovačkim satiričarima i osnivaču i nesebičnom, uredniku Milanu Kupeckom, koji je stvorio internet magazin HUMORIKON „Rezidencija“ za kreatore dragocenog slovačkog humora i satiričnog dela. Takođe bih se zahvalio stvaraocima bratsko slovenskog, srpskog časopisa ŠIPAK, na sjajnoj i nezaboravnoj mogućnosti za obavljivanje za čitavu grupu rodoljubivih, proslovanskih slovačkih autora.

ŠIPAK: Kakvi su vam planovi za budućnost?

KENDA: Kada pišem ove redove, za desetak nedelja napuniću 82 godine. Pošto je prekasno, ne znam šta bih pre! Svestan sam svojih godina i zato ne mogu da ne radim. Posebno žurim sa izdavanjem knjiga jer za sobom želim ostaviti neku vrstu književne intelektualne reference. Do sada, zahvaljujući ljubaznom pristupu direktora izdavačke kuće DAKSE u Bratislavi, naučnika poezije i književnosti dr. Danuše Faktorove, uspeo sam da objavim (pored drugih naslova) dve ključne, reprezentativne humoristično-satirične publikacije. Deseta u mojoj seriji nosi naslov USMIEVAVÝ JELEŇ i donosi presek mog celoživotnog humora i satiričkog rada u različitim žanrovima: mikrogroteska, poetične mini proze, realističke i fantazivne humoreske, parodije vesti, mitove i minibale, mitovi o "životu" , dijaloška satira, izmišljeni političko-kritički intervjui, književna osećanja. Dakle, to je veoma raznolika knjiga I tematski i žanrovski. Dvanaesti, AFOROAFÉRY, jedinstven je u svetu: više od 3000 selektivnih aforizama od strane jednog autora. Dopunjuje ga memoarski deo, kombinovan sa mojim književno-teorijskim i književno-kritičkim zapažanjima i dijagnozama u sferi humoristično-satirične literature. U produkciji imam trinaestu knjigu, niz avanturističkih, dobrodušnih, lovačkih, ironičnih i smešnih stihova za decu pod nazivom GÚĽALA SA KU MNE GUĽA. . Ako ću ovde biti još nekoliko godina, želeo bih da objavim, na primer, niz stihova ironičnih pevanja, prepreka i mudrosti nazvanih " ZBOJNÍCKE ÁRIE Z HÔR DO TRAMTÁRIE " naslov KACÍRSKE SENTENCIE, doživotni presek pesama za odrasle (još ne znam naslov), izbor moje čitaonice popularne, u nedeljnom časopisu Smena o nedeljnom ciklusu ironičnih dijagnoza u prošlosti, nazvanom IRONICKÝ LEXIKÓN. Naravno , AKO ...

Redakcija “Šipka”

Razgovor vodila i sa slovačkog prevela: Ana Časar