Линдино
стадо
Пре
више од неколико месеци отворен је велики супермаркет недалеко од моје куће.
Народ срећан, пресрећан… Долазе људи чак из оближњих места да пазаре, а мени се
некако не улази да видим лепоту испред које стоје поређана закатанчена метална
колица. Одбијала ме је запремина тих корпи на точкиће које би требало напунити
као и неопходност поседовања плавог, округлог, пластичног кључића да би се
корпа узела. Повраћај тог плавог кључа након обављене куповине деловао ми је
као поприлично компликован процес.
Како
не бих била једини члан потрошачког друштва који није ушао у то здање, скупим
храброст да се лично уверим у приче које круже око маркета. Било је много лакше
него што сам мислила… Ко од шале, одвојила сам једна од наређаних колица. Чим
сам пришла стакленим вратима, отворише се сама… Прво једна, па друга. Закорачих
у огромну, велелепну, климатизовану просторију која ме је толико опчинила да
сам заборавила шта сам хтела да погледам и евентуално купим, те изађох посве
збуњена. Вратила сам празна колица одакле сам их узела, али нисам успела да их
поново закатанчим и добијем жетон назад. Неко време стајала сам са стране и
кришом посматрала људе да бих сазнала како успешно обавити куповину до краја.
Од
тог дана, не прође ни дан а да тамо не свратим. У међувремену сам толико
овладала вештинама сналажења у супермаркету да се врло поносим собом. Убацивање
жетона као и његов повраћај постала ми је аутоматизована радња; утврдила сам
маршуту кретања кроз маркет; управљам колицима брзо, али спретно како бих
избегла судар са осталим учесницима у шопингу … Моји рефлекси и моћ
запажања јачају из дана у дан. Открила сам и неколико сјајних места за
паркирање како не бих закрчила саобраћај док скокнем до оближњих полица
и бацим поглед на акције.
Све
у свему, заволела сам тај маркет јер се у њему осећам онако… Баш моћно. Једино
ми смета када са разгласа чујем- Молимо пастира да отвори касу број… Знам шта
глас заправо поручује, али како долази до те гласовне промене- преласка К у П и
појављивање непостојећег Т, то не знам. Можда и нема никаквих промена већ се
ради о најбаналнијој аудитивној халуцинацији.
Марина
Раичевић
0 коментара:
Постави коментар