СЛАВИЦА АГИЋ: ДУГОВЕКИ ЈУТУТУНЦИ

ДУГОВЕКИ ЈУТУТУНЦИ

Хеј животе дуговеки, протежеш се век вековни,

славно живе Јутутунци, све до данас,

у свом муљу, жуљу, муци.

Не може им ништа време, храбро носе своје бреме,

још су ведри, још се смеше, можда сами себе теше.

И даље су они верни, били сити, гладни жедни,

ћуте, жмуре, ћућоћоре и без хлеба и без струје.

Није важно дал’ је зима, пролеће ил’ позно лето,

огласи се Балакаха, сви радосно исчекују

– оте им се крај уздаха.

Све је лепо и блиставо,

само им је осмех мањи,

поглед је и даље стамен,

ал’ трбуси, све празнији и све тањи.

На јачини то не мари, неће да им срећу квари,

обузме их снага чари, кад га виде и кад чују,

они кличу – ују-јују. Увек верни, увек спремни,

да прихвате, очи шире кад назначи- биће боље,

да верују, исчекују, у свој део јуху-јују.

Истина је, све је мање јахахаха, хаха, ха, ха,

а све више ухуху, хуху, ху,

ал’ не мари, није важно, воле снажно,

своју драгу Јутутуту.

Славица Агић

ŠIPAK.RS