LAŽLJIVAC
Među
političarima širom sveta laž se odomaćila.
I osilila i ukorenila. Danas bez nje nema
nijednog političkog govora. Predizbornog i postizbornog. Bujice laži prete da potpuno
potope istinu u svakom kutku treće planete od Sunca. U najezdi laži prednjače
uglavnom šefovi nerazvijenih zemalja zakržljale demokratije, mada na angro lažu
i veliki. U državci, opšte je poznato,
prednjače u javno izrečenim neistinama. Laž začinjena prevarama i obmanama
smenjuju se ovde iz sata u sat. U svim sredstvima informisanja. To je proklamovana državna politika. Laž i
samo laž.
Pre
neki dan pred novinare izađe jedan ovdašnji političar, prepun sebe, funkcija i odbačenih krivičnih prijava. U
odbranu svog šefa, što je svakodnevna dužnost svakog državnog činovnika, masno slaže:
-
Naš uvaženi vođa, cenjen u celom svetu, ne laže!
Prisutni
se krste od čuda. Narod ne može da veruje, bog se prenuo iz popodnevnog dremeža.
-
Nikada ništa nije slagao! - nastavlja lažljivac.
Sad
se građani polako počinju cinično smejati, a bog se pomera s mesta.
-
Veliki vođa nikada nije lagao niti je grešio, on je pred bogom i ljudima čist
kao suza - debelo laže debelo plaćeni
govornik.
Narod
se vrpolji i zajedljivo smeje, dok je bog, što je za očekivati, suzdržan.
-
Iskrenijeg čoveka na ovom svet nikada
nije bilo niti će biti - neumerena je državna protuva.
Građani
se zacenili od smeha. Suze liju. Pravedni bog se opasno mršti, ali ništa ne preduzima.
-
Sam bog nam je svedok da smo marljivi, iskreni i pošteni - prevaljuje preko
lažljivih usta bogato plaćen političarčić.
Bile
su mu to poslednje reči i poslednja laž. Iako pravdoljubiv, razuman i pažljiv,
bog nije izdržao. Zgromio je lažljivca.
Mića M. Tumarić
0 коментара:
Постави коментар