Из земље се исељавају млади. Матици Србији су трутови највернија деца.
Песници се угледају на Јесењина. Неки успевају и да се напију.
На независном Косову Србима цвета цвеће. Чак им се и венци плету.
Жандари више не јуре лопове. То је код нас постала дечија игра.
Марксизам се и сада проучава. Нисмо га довољно савладали.
Несталима је расветљена судбина. Појео их је мрак.
Река Ибар се бистра улива у Србију. Муљ оставља на Косову.
Осуђенике изолују од народа. Да би постали бољи људи.
Властодржац не држи људе у шаци. Његов је унеређени голуб на грани.
Војска изводи маневре. Не зна се да ли заварава нас или непријатеље.
Народ слепо обожава своје властодршце. И испољава невиђену радост.
Људи су без жаљења посекли заветни храст. Само су свиње роктале због жира.
Војска штеди ћорке. За посмртне плотуне.
Србима је пренета патриотска порука. Да остану на Косову као страдалнички народ.
Из владе не цуре озбиљне информације. Само трачеви.
Балкански лидери су овековечили свој сусрет. Позирали су за црно-белу фотографију.
Комунисти више нису на власти. Комунистима је истекао доживотни мандат.
У редовима сиромашних нико нема предност. Сви заслужују презир богатих.
Мирослав Средановић
0 коментара:
Постави коментар