У очекивању најављеног благостања наступило је
општенародно весеље.
Пред сваком кућом игра мечка.
* * *
Срби више неће прдети у чабар. Приватизован је.
* * *
Отворио ми се апетит. Сезаме, затвори се, немам шта да
једем!
* * *
Мало коришћен мозак не вреди много.
* * *
Односи су толико захладнели, да су већ достигли тачку
кључања.
* * *
И моје године су појели скакавци. Они што скачу са
функције на функцију.
* * *
Срби не воле диктаторе. Више су за демократски
изабране властодршце.
* * *
Наш здравствени систем је најбољи. Ко нема оверену
књижицу
моли бога за здравље.
* * *
Често мењам партије. Уместо чланарине мени наплаћују
боравишну таксу.
* * *
Антички Грци, стари Словени, древни Египћани... Нормално
је
што у то време није било педофила.
* * *
Цео свет је чуо за Србију. Наше глупости су
јединствене.
* * *
Како
је живот непредвидив: некада је био нико
и ништа,
а сад је само ништа.
* * *
Једва чекамо светски дан пешачења. Тада не пузимо.
Србији је поново потребан Филип Вишњић. Да опева
слепце.
* * *
За рупе на друмовима није крива садашња власт. Ту је
још Марко Краљевић
забраздио.
* * *
У рату ме метак није хтео. Погођен сам животним
промашајима у миру.
* * *
Због економских реформи родио сам мечку, али не знам
ко ће да ми плаћа алиментацију.
* * *
Бавим се ручним радом. Аплаудирам председнику.
Љубомир Илић
0 коментара:
Постави коментар