Двонедељни
извештај учитељице енглеског језика
из
viber
(г)рупа
Јуче
се окончала друга недеља живота
просветних радника који тренутно свој
‘лебац зарађују ON
LINE
на државним јаслама.
Како Вам је било,
поштоване колеге, могу само да замишљам…
Важно ми је само да сте добро и здраво,
а сигурна сам да јесте чим ово читате.
Ево
извештаја о активностима деце, њихових
родитеља, мојих колега и мојих личних
за период 16 - 27. март текуће 2020. године:
16.
март: Активирам viber,
чија
ми апликација више од годину дана “спава“
у телефону, како би колеге могле да ме
убаце у групу - наставничка канцеларија.
У групи атмосфера поприлично весела…
Бодримо једни друге, шалимо се, дружимо
се – чини ми се никад више, никад боље…
17.
март: Стиже први допис из министарства…У
“зборници“ општа узбуна... Окупљамо
децу и њихове родитеље, тражимо их преко
SMSова,
месинџера… Формирамо групе на нивоу
одељења. Ја кулирам
јер
већ две и по године имам своје две ФБ
групе – једну за ђаке, другу за родитеље…
Молим учитељице да ме придодају у своје
групе да могу ђаке да укључим у наставу.
Увече бришем 350 фотографија пристиглих
домаћих задатака… Има ту и лепих ликовних
радова, али шта ћу – пући ће ми телефон…
18.
март: Ујутру се дигла узбуна у наставничкој
канцеларији… Немају сви наставници
ФБ… Стиже порука – Отвари viber
групу
за своје одељење! Млађе колегинице ми
дају ON
LINE упутства
како да отворим групу… Не разумем, ништа
то мени није јасно, мисли су ми раштркане
на хиљаду страна… Одлазим на ФБ да
замолим било ког од својих ђака или
родитеља да нас што пре све окупе на
једном месту… И родитељи и деца ме
‘ладно искулирају…
Већина
њих нема интернет везу, а пар дана имали
су проблеме и са струјом јер су многи
отишли на село.
19.
март: Држим свој први час у једном одељењу
четвртог разреда. Деци се свиђа, занимљиво
им је… Колеге и даље апелују да под
хитно отворим viber
групу
за своје одељење јер немају сви ФБ...
Запретим у ФБ групи свог одељења да ће
остати неоцењени јер наставници не могу
да их контактирају. Један мој ученик је
направио групу за само 10 минута, али
“Не лези, враже“- немају сви viber.
Закукам
на својој познатој и најдражој “платформи“
- фејсбуку
објавом “Муке по вајберу“. Стиже савет
мог школског друга, стручњака за IPT
технологије – Инсталирај viber
на десктоп
биће
ти много лакше. Касно увече, уз његову
помоћ и помоћу алата Team
Work успевам
- БИНГО!
20.
март: “Уписујем“ се на убрзани You-tube
течај.
Похађала сам неколико пута часове „Како
отворити, додати чланове, како линк
групе поставити у већу групу…) Сама,
без ичије помоћи, отварам прву групу.
Са родитељима ђака (првог, другог, трећег
и четвртог разреда) договарам се како
да организујемо часове енглеског језика.
Држим час у одељењу другог разреда…
Деца никад вреднија и активнија… Пред
спавање, архивирам пристигле радове
иако имају рок још три дана.
21.
март: Држим свој други час у другом
одељењу четвртог разреда… Баш им се
свиђа… Нема галаме… Не упадамо једни
другима у реч... Комуницирамо преко
гласовних порука… Ја срећна, презадовољна...
Али недуго затим “пада“ и прва свађа
у групи у једном одељењу првог разреда
јер родитељи мојих ученика не могу да
се договоре када да имају енглески.
Демонстративно напуштам групу. После
пар сати почиње да ме гризе савест...
Разумем их… Шта ће првом и другом разреду
енглески кад имају превише задатака из
српског и математике… Иначе, причам
више од 15 година да је увођење страног
језика у првом и другом разреду чиста
бесмислица, али ко мене може да чује…
Ко мене слуша?!
22.
март: У “зборници“ - узбуна… До краја
дана, иако је недеља, морамо да предамо
своје наставне планове за следећу
седмицу. Ја сам у паници… Креће и РТС
програм за енглески језик. Не гледам
телевизију скоро две године. Добро је
да у кући имам два телевизора који стоје
један поред другог јер ће се настава у
трећем и седмом разреду одвијати
паралелно. Изгледа да телевизијска
“империја“ узвраћа ударац… Колегинице
из актива прискачу у помоћ. Једна из
актива одељењских старешина седмог
разреда, друга из актива страних језика…
Пишем само план за први, други и четврти
разред. Предала сам га на време - у 21.00
23
- 27. март 2020: Ујутру свакодневно реферишем
о здравственом стању деце, пратим наставу
понедељком и четвртком путем РТС 2 и 3
канала. Док траје настава хватам белешке
као на факултету. Не могу да “похватам“
једну колегиницу која прича деци о
“мапама ума“ - Е... Кочи мало, колегинице!
Ми смо тек пре седам година имали
дводневни семинар на тему “мапа ума“…
Како то сад да објасним ученицима млађих
разреда?! Сваког јутра постројавам ђаке
из свог одељења и родитеље који се не
јављају редовно. Јурим “побегуље“ из
једва формираних група. Онда мене
постројавају поједине колеге јер не
стижем да редовно упишем час у е - дневник
… Директор ме једном постројио јер још
немам ниједну описну оцену у дневнику.
“Сваконоћно“архивирам све домаће
задатке у виду фотографија, тонских и
видео записа…. Деца никад вреднија.
Плачем док гледам видео записе својих
првачића и другачића, очи пуним сузама
док слушам гласиће ђака млађих разреда
путем тонских записа…
Недостају
ми… Сви ми много недостају! Синоћ сам
коначно одржала и први час мојим
седмацима. Тако је одувек било – Одељењске
старешине увек запоставе свој предмет
из врло познатих и оправданих разлога.
28.
март 2020: Данас је нерадни дан… Колико
ће бити нерадан не знам… Дан је тек
почео. Знам само да сутра чим изађе
програм РТС-а 2 и 3, морамо да предамо
оперативне планове за следећу недељу.
Надам се да нам неће оперисати мозак –
онако успут као прошли пут.
Још
не знам како и колико су сва деца савладала
предвиђено градиво, али ево мојих личних
исхода:
За
мање од три дана, “набавила“ сам основне
алате viber
комуникације…
Тако да сам се померила са почетног
нивоа. Сада сам ја главни “убацивач“
у групе које сам формирала сама јер имам
пет разреда и десет одељења у којима
предајем … Башка још неколико група за
одељење у коме сам одељењски старешина…
До данашњег дана, има ме у 14 група у
којима морам да се оглашавам, а на помолу
су бар још две... У групама или бендовима,
углавном цвркућем као врабац, али
повремено загракћем к‘о гавран. Што
се “грактања“ тиче, само да подсетим
да наставници још увек не раде на батерије
и да сви имамо своје потребе и личне
проблеме и ван ове ON
LINE школе.
Мој
последњи исход је савладавање постављања
анкета у групама… Па родитељи, децо...
Изволите, гласајте за предлог… Да
избегнемо расправу!
На
крају, један апел ресорном Министарству
(ако неко од Вас познаје
било ког члана
из тог Тима, молим Вас да му пренесете
- може и ON
LINE - то
је данас тако IN
јер
смо сви OFF)
:
“
У
ситуацији ванредног стања, престаните
да нас затрпавате дописима и упозорењима
како не водимо редовну администрацију.
Не заборавите да смо ми просветни, а не
административни радници… Не заборавите
да је свако од нас силом прилика постао
Велики Брат и да смо тек сад добили
прилику да јасније сагледамо “ситуацију
на терену“… Боље разумемо муке својих
ђака и њихових родитеља, боље упознајемо
колеге са којима већ радимо дуго и пре
ове сајбернаставе...
Не заборавите да смо и ми просветни
радници такође родитељи мале деце, деце
школараца, деце коју не стижемо више да
виђамо чак ни путем скајпа...
Да међу нама има оних који тек треба да
формирају своје породице, да има и оних
који немају свог партнера… Све наше
бриге и туге тренутно су затрпане Вашим
претераним захтевима… Хвала Вам на
томе... Али, аман, пустите нас да радимо
свој посао за који смо се школовали и
који већина нас предано ради већ 5, 10,
20, 30... година. А Ви, за то време, мало
гледајте и свој посао, а изгледа да га
ВИ, ипак, имате највише. За почетак,
покушајте да контактирате своје
супервизоре за наставни процес који се
одвија на РТС -у. Нека пропрате мало
методолошки рад РТС учитеља и наставника…Не
знам за друге, али једна моја колегиница,
тренутно запослена на РТС-у ( надам се
на одређено време) прави грешке, тако
да прво морам њих да исправљам, па тек
онда да (м)учим децу на свој начин. Такође…
Ало, помешали сте градиво енглеског
језика за први и други разред! И, за крај
… Ако може једна “музичка“ жеља -
Најлепше Вас молим да контактирате
музичког уредника тренутно најгледанијег
телевизијског канала и предложите му
да промени плеј
листу
док траје “мали одмор“ да не кажем –
intermezzo.
П.С. Као и све у
животу, свако зло које нас задеси донесе
нам и неке
нове
изазове… Мени, лично, донело их је
превише за мање од 10 дана… Верујем да
је исто и/ли слично мојим колегама,
ученицима и њиховим родитељима.
Завршиће
се и ово чудо кад-тад. Мој циљ и очекивани
исход на крају ове наставе
на даљину је
да из ових viber
(г)рупа изађемо колико-толико физички
и ментално здрави. Биће тешко, али
успећемо… Ето изазова за све нас –
Бивши, будући ђаци… Бивше, будуће колеге…
Родитељи, баке, деке… “Пожурите полако“
ка најважнијем и највишем циљу – Изађите
из свега овога много снажнији него пре!
Марина
Раичевић, наставник енглеског језика
из Бора
РУПА&via=stc_network)
0 коментара:
Постави коментар