ЧЕКАОНИЦА
Испред Свечане
сале општинског здања на првом спрату, окупило се доста људи. Сви су хтели да
буду што ближе вратима не би ли међу првима ушли у салу. Млађа женска особа
љубазно их је замолила да се удаље и да ће улазити један по један по редоследу
како су пристизали. До врата Свечане сале простирала се црвенa стаза.
У салу је први
ушао човек средњих година. За повећим столом пресвученог црвеном чојом, седело
је неколико људи у свечаним оделима. Један од њих, вероватно председавајући,
обрати се придошлици:
-
Дакле, Ви
бисте у боље сутра?
-
Да.
-
Шта сте по
занимању?
-
Професор
историје. Контам, пошто ми је доста било наше славне историје,
хајде мало
у будућност, у то наше боље сутра.
-
Лепо, добро
размишљање- рече председавајући и поче да се дошаптава с осталима, па настави.-
Знате шта, останите Ви и даље у прошлости, а плате у просвети повећаће се
колико у јануару идуће године.
Професор изађе брже него што је ушао, а млада дама је већ
узвикивала: следећи, као медицинске сестре у Дому здравља.
-
Ви сте?-
упита председник комисије човека који је вртео плаву капу.
-
Радник,
Пера Перић, па реко' себи 'ајде и ја да једном дочекам то боље сутра.
-
А како
теби, да кажем, изледа то боље сутра?- упита један члан комисије који је, као и
остали за столом, видео већ и боље прекосутра.
-
Па, неки
пос'о у Аустрији, Немачкој... Може и Италија.
-
Дакле,
колико ја видим, ти би у Европску унију?- упита председник.
-
Па, то...
тамо су веће плате радника.
-
Врати се ти
на свој посао и чекај- посаветовао га је главни за столом.
-
Нисам ја
запослен нигде- рече радник, а у ходнику се већ чуло: следећи!
-
Ви сте?-
упита председник човека у годинама и изношеном тамном оделу.
-
Пензионер,
шта би' могао да будем у овим годинама!
-
И Ви бисте
у боље сутра?
-
Па, ако
може, хе, хе...- насмеја се чичица.- Да бар пред крај живота могу с бабом у
неку бању, да мало размрдамо старе коске.
-
Ма, шта ће
Вам то у тим годинама? Кад нисте до сад, не морате ни од сад- рече му председник,
а у салу је већ ушао следећи кандидат.
-
А, ево нама
човека коме не треба боље сутра!- узвикну председник кад угледа човека са
шајкачом.- Човек живи од свог рада и својих десет прстију, је л' тако,
домаћине!
-
Па, јес',
тако је, ал' не виде' ја то боље сутра, па велим мојој Ружи, да одем и ја да се
упишем на тај списак, па ако ме убаце- убаце.
-
Поштено!
Али, шта теби фали, 'леба ти? Хајде кажи! Имаш механизацију, добијаш субвенције
од државе, премије за млеко и јунице...
-
Јес' то
тачно, господине, ал' кад погледам на крају године, од све те работе празна
сламарица, и то не рачуњам мој рад. А на западу много боље пролазе они њи'ови
фармери, како и' зову.
-
Па и ти,
брале, купи фармерке и накриви шајкачу- рече председник и објави да је за данас
готово.
Дама у ходнику обрати се окупљенима:- Ви остали дођите сутра.
Миодраг Лазаревић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар