КЛИН СЕ КЛИНОМ ИЗБИЈА...

Поред нашег стана у згради живи брачни пар који се по цео дан свађа, препире и надвикује. Ма, какви по цео дан, свађају се и ноћу. Зидови су танки, све се чује, а нерви мене и мојих укућана због тога су све тањи. Најгоре од свега је што чујемо сваку псовку, клетву, увреду, претњу... Не знам како да заштитим малолетну децу од тих скаредности, бљувотина, примитивизма и бестијалности. Комшије су, веровали или не, у вулгарностима надмашили и све ријалити програме заједно. Жао ми је што нисам почео одмах да записујем све што сам чуо. Какав би то само био речник непристојних речи.
У почетку сам ћутао и трпео. Мислио сам, проћи ће их, смириће се... Међутим, с временом је бивало све горе и неподношљивије. Набавио сам уређај који мери ниво буке. Покварио се трећег дана од преоптерећења. Молио сам комшије да престану, или барем буду тиши. Убацивао сам им поруке у поштанско сандуче, остављао цедуљице на вратима, слао СМС поруке... Био сам досадан као активисти странака, али - није вредело.
Ишао сам код њих на врата и молио их да свађу ограниче барем на четири сата пре подне, а да после направе паузу и наставе после ручка, до пред вечеру, а онда опет у једној тури да расправе то што имају до одласка на спавање. Осим њиховог празног обећања, ништа друго добио.
Пријављивао сам немогуће комшије управнику зграде, инспекцији, комуналној милицији, полицији... Долазили су они по пријави, обавили би разговор, узели податке, поднели пријаве, али би већ следећег дана галама била још гласнија.
Онда сам једне бесане ноћи дошао на идеју да покушам тактиком „клин се клином избија“.Чим је у десет сати пре подне почео телевизијски пренос из парламента, појачао сам тон до максимума и принео телевизор зиду. Нека сад и комшије слушају како то изгледа кад неко други вришти, галами, цичи, псује као кочијаш, изговара најружније речи, проклиње, упућује непојмљиве увреде...
Моја освета је била сурова, али ефикасна. Комшије су се ућутале. Ћуте већ неколико дана. И њих је нешто посрамило.
Него, сад ме је страх да ће комшије доћи на идеју да се кандидују за посланике. Тек онда смо награбусили.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар