Мојим чековима је хладно. Без покрића су.
Да ли знате како се врши харакири? – упиташе осуђеника привезаног
за електричну столицу. Имамо велике рачуне за струју.
Наш хор пева као један... који се једино и чује.
Свецу је пажљиво одсечена глава. Да се не оштети ореол.
Језик му је бржи од памети. С обзиром на његову интелигенцију за то
и није неопходан брз језик.
Хоспитализовани лудаци не могу да гласају на изборима. Довољно се
лудирају у болници.
Мајстор ми није добро наоштрио тестеру. Показао са му зубе.
Једрењак је страдао од цвећа. Захватила га је ружа ветрова.
Редовно гледам телевизију. Волим да будем необавештен.
Жени сам купио метроном. Често је нетактична.
Јесте ова пасарела лепа, али штета што је на крају слепе
улице.
Видим да Србија личи на уређену државу. Зато ми је и жао да ставим
наочаре.
Вођа је обећао да више нећемо живети у партијској држави. Чему цела
партија поред њега!
Концептуални уметник дуго проучава боје којима ће се намазати. Он
ради на себи.
Ако нам је стопа раста толико велика, зашто је на њој шупља ципела?
На венчању жена је узела мужевљево презиме. Након бракоразводне
парнице и све остало.
0 коментара:
Постави коментар