АФОРИЗМИ ИХОРА СИЧОВИКА О УЧЕЊУ И НАУЦИ

Ихор Сичовик

УЧЕЊЕ И НАУКА

Ако ученик не може да се сети учитеља, значи да то и није био учитељ.

Одрасли уче децу да говоре истину, а сами им причају бајке.

Кад би сви били школовани, ко би тада радио?

Највећа будала је – школована будала.

Ако наука мени ништа није дала, шта ја онда могу дати науци?

Ако други не могу поправити оно што си ти забрљао, какви су онда они специјалисти?

Многа открића требало би закрити.

У глави мора да буде места, да би је попуњавао знањем.

У лудој глави паметне мисли немају шта да траже.

Наша наука не стоји у месту – она је већ одавно пала.

Наука се тако брзо креће напред, да ни научници не стижу да је прате.

Филозофија је наука туђих истина.

Просвета кошта много, а непросвећеност још више.

За време часова дају нам знања, али за време паузе она успевају да изветре.

Научник је дошао до проналаска, али не зна за шта да га примени.

Најлепши плодови су - плодови стваралаштва.

И генији су људи.

Најдубља сазнања се не стичу на часовима, већ на паузама.

Отишао је у науку и нестао – отуда се још нико није вратио.

Испити су потребни професорима. Студентима су довољне оцене.

Ученик – то је пластелин за паметног учитеља.

Ја верујем у науку, уколико она не лаже.

Кажи ми ко је твој учитељ, и ја ћу ти рећи какав ћеш човек бити.

Студент све зна, али не памти све.

У летењу и науци, не сме се заустављати.

И на псеудонауци може добро да се живи.

Академик – то је звање, а не посао.

Колико година катедра слуша мудра предавања, па ипак – остаје само катедра.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Са украјинског превео: Јарослав Комбиљ

ŠIPAK.RS