2020

Daleko smo dogurali! (+ nastavak)


DALEKO SMO DOGURALI

Vrana vrani oči ne vadi.

Naša gospoda ne podnose plemstvo, ne podnose demokratiju.
– Ja sam mislio da su ti poraženi još 1864, u Americi.
– Što tamo? Naša gospoda.
– Pa, da, ali posle proletera svih zemalja, još ne tako davno moglo se reći da nam radnici štrajkuju u Nemačkoj, u ono vreme kad smo samo od donacija živeli, pa mislim, eto kako se okolnosti s vremenom i zaista menjaju – sad više nije Nemačka, rešavajući finansije doplivali smo do Amerike. Samo, izgleda da smo promašili doba.
– Aha. Pa, mi smo uvek mimo sveta. Ali se ne može reći da smo ćutali, ipak. Kad nešto mrzimo, mi to i kažemo. I u ona vremena se govorilo. Seti se samo Mije i Čkalje... Pa Bitef, isto. Avangarda. I ono nešto po zatvorima.   
Da, da, neosporno. A i radilo se. Da su samo sve one propale investicije, ne bi bilo malo. A kako je pregaženo zdravstvo, pa kako je čitava privreda rashodovana i rasprodata budzašto, baš pred sam rat za raspad Jugoslavije. Pa i posle, do kraja.
-  E, da. Sad je drugo doba. Kažu da će posle ove epidemije nastati i treće. Mi smo spremni, ja mislim. Iverje bez klade. Mnoštvo. Ne znam samo kako se sad to gospodstvo stiče.
- Ne znam ni ja. Ne stiče se sad. Mislim da je to iz prethodnog vica. Dok traje. Ili iz nekog od onih starijih. Drže se nekako. Vrana vrani oči ne vadi. Mora biti da je to.    


҉҉҉

Naša gospoda ne podnose plemstvo, ne podnose demokratiju.
- Da, jedino što podnose je batina. Zato što je iz raja izašla - i sišla u mase. Povratak religiji, sigurno.
- Sigurno. Tako su bliže Bogu. Znate kako se kaže, bog i batina.
- U pravu ste. Mora biti da je to.

B. N.
2020.




Administrator Bojana Nikoletić

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.