ЕКОЦИД
Градоначелник је кренуо у обилазак места у пратњи људи из свог кабинета и директора Градског зеленила и Комуналних послова.
- Посеците овај дрворед да бисмо могли да проширимо булевар! – одсечним тоном је наредио први човек града. – Дрвеће заклања поглед на нове табле с новим именом булевара.
- Како ви кажете – директор Зеленила је уписао у своју бележницу.
- Дрвеће привлачи птице које свашта певају, а усто и прљају аутомобиле. Ето, јуче је једна на стаклу мојег аутомобила оставила печат, већи од оног нашег градског. А с јесени опада лишће које пада на возила. Ми ћемо да окренемо други лист. Кад уклонимо стабла, добићемо више места за, за шта...? - градоначелник се окренуо директору Комуналног предузећа.
- Биће места за младе саднице.
- Какве, бре, младе саднице, Николићу?! Биће места за паркирање, а то се наплаћује и новац иде у касу града.
Свита око градоначелника продужила је планираном рутом.
- И ова стабла да уклоните из парка! – градоначелник је показао руком на столетне платане - јер овде желимо да направимо тржни центар. Ако некоме баш фали зеленило, тржни центар ће бити у зеленој боји.
Речено, записано. Директор Зеленила је и даље потврдно климао главом на наредбе које је добијао од свог претпостављеног.
Када су градски прваци стигли на главни трг, градоначелник је објаснио своју намеру:
- А овде ћете да ископате ово дрвеће, да се све заравни и поплоча каменом. Хоћу да ми све буде равно докле поглед сеже. Уместо досадашње шуме, желим урбани трг, да овде буде клизалиште, фудбалско игралиште и стаза за ролере.
Директори су се само згледали, али су беспоговорни слегли раменима, потврђујући тако да ће спровести замисли свог шефа.
У једном тренутку директор Градског зеленила ипак је пришао градоначелнику и упитао га толико тихо да нико други не чује:
- Зашто уклањате и ова последња стабла? Скоро сва су у већ посечена. Претворићемо град у пустињу.
- Ускоро иду избори – исто тако тихо је објаснио градоначелник. – Не знаш ти добро овај народ. Ако ми изгубимо, они који дођу на власт ће да се свете, да нас прогањају. Прете да ће и да вешају. А овако, неће имати где.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар