Црвенкапица
На станици
градског саобраћајног стајала је Наташа,
нервозно
цупкајући са ноге на ногу и нестрпљиво типкајући по телефону.
Пошла
је код баке која живи у малом,радничком станчићу на крају града,
а градски превoз никако
да наиђе.
Бака
је примила пензију и обећала је својој драгој унуци дати да уплати дочек Нове
Године на Златибору.
Породична
пензија коју је наслиједила од покоњег Симе није велика,али бака ипак приштеди
да припомогне својој мезимици, која је завршила медицину просјечном оцјеном 8,6 и већ
двије године волонтира у Дому здравља.
Оно
јесте да бака прескочи два,три мјесеца да плати гријање и струју,али млади су
наша будућност па морамо улагати у њих.
Наташа
подиже руку, гуме зашкрипаше и поред ње се заустави црна лимузина.
-Изволите
дјевојко, гдје требате?
-Пошла
сам до баке. Живи на крају града у Незнаних јунака 26.
-Само
сједите. Како се зове бака?
-Спасенија Јевтић,
рече Наташа и
завали се у сједиште.
-Ја
знате радим као извршитељ и нови сам у овом крају.
-Ту
ми станите, рече Наташа,-код маркета да купим баки воће.
-Хвала
вам, баш сте љубазни.
-Нема
на чему, рече извршитељ и продужи даље.
Кад
је Наташа, са воћем у рукама, закуцала на врата чула је бакин узнемирени глас:
-Уђи
злато моје, уђи.
У
стану је већ био извршитељ и писао баки рјешење за наплату неплаћених рачуна.
Наташи
је било јасно да је извршитељ њу искористио да дође до баке, и да од прославе
Нове Године нема ништа.
У том
тренутку је на врата ушао комшија Миле,партијски активиста,
који је већ дуже
вријеме до ушију заљубљен у Наташу.
Кад
је видио у какав су проблем запале Наташа и бака назвао је свог партијског
шефа,а овај је назвао изврширељовог шефа,те је рјешење још незавршено брзо поцјепано,
а извршитељ се
извинио и хитро напустио бакину кућу.
Бака
и Наташа су,као у свакој бајци сретне због оваквог расплета, наставиле да
чаврљају, а партијски активиста Миле се као паун шепурио по
стану показујући умјесто перја своју партијску моћ.
0 коментара:
Постави коментар